Brisel – Evropska komisija je danas objavila da je američka tehnološka kompanija Meta prekršila zakon Evropske unije zbog toga što nije uspela da spreči decu mlađu od 13 godina da koriste svoje platforme, Fejsbuk i Instagram. Ova izjava dolazi nakon preliminarnih nalaza istrage koja traje skoro dve godine.
Prema informacijama iz saopštenja Evropske komisije, Meta nije imala adekvatne mehanizme za proveru uzrasta korisnika, što je rezultiralo time da su maloletnici mogli da otvaraju naloge na ovim platformama. Iako su interna pravila kompanije jasno propisivala minimalnu starost od 13 godina za korišćenje njihovih usluga, istražitelji su otkrili da su postojali ozbiljni propusti u implementaciji ovih pravila.
Evropska komisija ističe da bi Meta mogla biti odgovorna za kršenje Zakona EU o digitalnim uslugama (DSA), koji nalaže velikim platformama da identifikuju i smanje rizike po decu na internetu. Ovaj zakon je deo šireg okvira koji ima za cilj zaštitu maloletnika u digitalnom okruženju.
Ukoliko se potvrde nalazi istrage, kompaniji Meta bi mogla biti izrečena kazna u iznosu do šest procenata njenog godišnjeg globalnog prihoda. U 2025. godini, Meta je ostvarila prihod od oko 201 milijardu dolara, što ukazuje na potencijalno visoku kaznu.
Meta je u međuvremenu odbacila preliminarne nalaze Evropske komisije, naglašavajući da već koristi različite sisteme za otkrivanje i uklanjanje naloga korisnika koji su mlađi od 13 godina. Kompanija je takođe izjavila da je provera uzrasta „izazov za celu industriju“, što sugeriše da se suočava sa problemima u pravilnom implementiranju provere starosti na svojim platformama.
Ova istraga Evropske komisije dolazi u trenutku kada više evropskih zemalja razmatra stroža ograničenja korišćenja društvenih mreža za decu. Neki od predloga uključuju zabranu pristupa društvenim mrežama mlađima od 15 ili 16 godina, što bi dodatno otežalo Meta-inu poziciju na tržištu.
Pored toga, Evropska komisija nastavlja sa istragom koja uključuje procenu potencijalnih štetnih efekata algoritama koji se koriste na platformama poput Fejsbuka i Instagrama, posebno u vezi sa mentalnim zdravljem mladih korisnika. Ova pitanja su postala sve važnija u svetlu sve većih briga o uticaju društvenih mreža na decu i adolescente.
U poslednjih nekoliko godina, pritisak na tehnološke kompanije da preuzmu veću odgovornost za zaštitu maloletnika na internetu je značajno porastao. U tom kontekstu, Evropska unija je postavila visoke standarde za digitalne usluge, a Meta se suočava sa ozbiljnim izazovima u skladu sa ovim standardima.
Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice ne samo za Metu, već i za celokupnu industriju društvenih mreža, koja se mora prilagoditi novim regulativama i očekivanjima kada je reč o zaštiti mladih korisnika. Kako se tehnologija razvija, tako se i zahtevi za odgovornošću kompanija prema svojim korisnicima povećavaju.
U svetlu ovih događaja, Meta će morati da preispita svoje strategije i prakse kako bi se osigurala usklađenost sa zakonima EU i očuvala poverenje korisnika. Ova situacija takođe naglašava potrebu za kontinuiranim dijalogom između tehnoloških kompanija, regulatornih tela i društva u celini kako bi se stvorilo sigurno i odgovorno digitalno okruženje za sve.
