Brisel – Predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Mecola, trenutno se smatra najozbiljnijim kandidatom za treći uzastopni mandat na toj funkciji, uprkos neformalnom dogovoru između vodećih proevropskih političkih grupacija koji predviđa da mesto predsednika u drugoj polovini mandata pripadne socijaldemokratama. Ova informacija dolazi iz izveštaja Juronjuz.
Podrška Mecoli, političarki iz redova Evropske narodne partije (EPP), koja trenutno obavlja svoj drugi mandat, raste među poslanicima Evropskog parlamenta. Iako još uvek nije zvanično potvrdila svoju kandidaturu, sve više članova parlamenta veruje da bi mogla ponovo biti izabrana.
Ova situacija izaziva zabrinutost među članovima grupe Socijalista i demokrata (S&D), koji smatraju da im, prema dugogodišnjem neformalnom dogovoru između centrističkih političkih snaga, pripada mesto predsednika u drugoj polovini aktuelnog saziva. „Ne bi trebalo da prihvatimo Mecolu i nećemo to učiniti. Ali, sasvim je očigledno da će ona ponovo biti izabrana“, izjavio je jedan anonimni poslanik iz redova socijalista.
Pregovori o izboru predsednika Evropskog parlamenta očekuju se nakon letnje pauze, iako su razgovori unutar političkih grupa već počeli. Prema izvorima iz Evropskog parlamenta, socijalisti trenutno nemaju kandidata koji bi ozbiljno mogao da ugrozi Mecolu.
Unutar Socijalista i demokrata razmatraju se dve mogućnosti: da podrže Mecolu u zamenu za političke ustupke, kao što su veći broj predsedničkih mesta u parlamentarnim odborima ili jača saradnja unutar proevropske većine, ili da istaknu sopstvenog kandidata, iako bez realnih šansi za pobedu. Kao moguća kandidatkinja pominje se nemačka poslanica Katarina Barli, međutim, analitičari smatraju da bi takav potez imao za cilj da se javnosti pokaže da je Evropska narodna partija odstupila od prethodnog dogovora.
Mecola uživa veliki ugled među poslanicima različitih političkih opcija, zahvaljujući sposobnosti da održava dobre odnose i van konzervativnog političkog bloka, kao i zbog svog prepoznatljivog međunarodnog angažmana. Predsednik Evropskog parlamenta bira se tajnim glasanjem na mandat od dve i po godine, ali se odluka tradicionalno donosi prethodnim političkim dogovorima između najvećih poslaničkih grupa.
Konzervativna Evropska narodna partija, Socijalisti i demokrati, i liberalna grupa Obnovimo Evropu obično unapred usaglašavaju raspodelu najvažnijih funkcija u institucijama Evropske unije, uključujući predsednike Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku. Poslednji takav dogovor postignut je u junu 2024. godine, kada je Ursula fon der Lajen potvrđena za predsednicu Evropske komisije, Antonio Košta izabran za predsednika Evropskog saveta, a Kaja Kalas za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost.
U Evropskom parlamentu, prethodni dogovor podrazumevao je da se funkcija predsednika smenjuje između Evropske narodne partije i Socijalista i demokrata. Međutim, prema rečima više evropskih poslanika, formulacija sporazuma ostavlja prostor za različita tumačenja, jer se u njemu govori samo o „uravnoteženoj raspodeli vodećih funkcija“, što uključuje i potpredsednike parlamenta i predsednike odbora.
Ova situacija u Evropskom parlamentu naglašava kompleksnost političkih odnosa unutar Evropske unije i izazove s kojima se suočavaju različite političke grupacije. Kako se približava vreme izbora, jasno je da će se nastaviti rasprave i pregovori kako bi se došlo do rešenja koje će zadovoljiti sve strane.
