Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola istakla je na otvaranju konferencije Evropskog jevrejskog udruženja (EJA) u Briselu da antisemitizam predstavlja „otrov“ koji se ne sme ignorisati. Tokom svog obraćanja, Mecola je naglasila ozbiljnost porasta antisemitizma u Evropi, ukazujući na nedavne incidente koji su uključivali napade na sinagoge, škole i vozila hitne pomoći. „Ovo nisu izolovani incidenti – svaki od njih je napad na sve što Evropa predstavlja. Antisemitizam je otrov i kao svaki otrov, ne može da se toleriše – mora da se iskoreni“, poručila je Mecola pred više od 100 evropskih jevrejskih lidera, kako je objavljeno na platformi X.
Mecola je naglasila da Evropa mora biti mesto gde jevrejski narod može slobodno, bezbedno i bez straha da živi. „Mora postojati okruženje u kojem nošenje kipe ne predstavlja rizik, gde deca mogu da idu u školu bez naoružanih stražara i gde jevrejski život može ponovo da cveta u svakom kutku našeg kontinenta“, rekla je Mecola. Ona je takođe skrenula pažnju na to kako su teorije zavere počele da zamenjuju logiku, a vekovne antisemitske tropi se vraćaju u savremeni diskurs. „Videli smo kako žrtve postaju krive, a to je opasno“, dodala je ona, upozoravajući na potencijalne posledice ako se antisemitizam ne kontroliše.
Na konferenciji su lideri pozvali na hitnu zaštitu jevrejskih zajednica usred porasta antisemitizma. Naglašeno je da je nasilje i strah u javnim prostorima sve prisutnije, što dovodi do toga da se jevrejske porodice osećaju ugroženo. Evropski komesar za zdravlje i dobrobit životinja Oliver Varhelji takođe je upozorio da antisemitizam i mržnja nemaju mesta u Evropi. „Mržnja i nasilje nemaju mesta u Evropi. Veličanje terora takođe nema mesta, ni u našim institucijama, školama, univerzitetima, niti na internetu“, rekao je Varhelji učesnicima događaja.
Varhelji je istakao da je važno da Evropa u vreme kada su jevrejske zajednice pod pritiskom pošalje jasnu poruku. „Jevrejski život pripada Evropi. Jevrejska tradicija pripada Evropi. Jevrejski narod mora uvek imati dom u Evropi“, naveo je. Ove reči su se poklopile s temama konferencije, koja se fokusirala na potrebu za uspostavljanjem posebnog zaštićenog statusa manjine za Jevreje u evropskim zemljama. Ovaj zahtev se zasniva na potrebi za zakonskom zaštitom, bezbednosnim garancijama i dugoročnom podrškom za jevrejski život.
Konferencija je imala za cilj da pokrene važne rasprave o pravima jevrejskog naroda u Evropi, posebno u svetlu nedavnih događaja koji su ukazali na rastući antisemitizam. Učesnici su se složili da je potrebno raditi na jačanju zajednica i obezbeđivanju sigurnosti za sve građane, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost. Kroz zajedničke napore, lideri su izrazili nadu da će se stvoriti okruženje gde će se svi osećati bezbedno i poštovano.
Ova dvodnevna konferencija predstavlja važan korak ka suočavanju sa izazovima koji se tiču antisemitizma u Evropi. Učesnici su se obavezali da će raditi zajedno na promovisanju tolerancije i razumevanja među različitim zajednicama, kako bi se prevazišli predrasude i mržnja koje su postale sve prisutnije. Kako su istakli, borba protiv antisemitizma zahteva zajednički napor svih društvenih aktera, uključujući vlade, nevladine organizacije i širu javnost.
U svetlu ovih izazova, evropski lideri su pozvali na konkretne mere i akcije koje će dovesti do stvaranja sigurnijeg i inkluzivnijeg društva, gde će svi imati pravo na život bez straha i diskriminacije. Ova konferencija je takođe poslužila kao platforma za razmenu iskustava i ideja o tome kako se najbolje zaštititi i podržati jevrejske zajednice širom Evrope, čime se nastoji obezbediti budućnost koja je bezbedna i prosperitetna za sve.
