Vlada Crne Gore nedavno je objavila da će se dodeliti najprestižnije državno priznanje za likovnu umetnost, nagrada „Petar Lubarda“. Ova nagrada okuplja najbolje umetnike iz Crne Gore i one koji imaju crnogorsko poreklo, a dodeljuje se svake treće godine za likovno delo koje je prvi put prikazano javnosti u prethodne tri godine i izloženo na cetinjskom Salonu „Petar Lubarda“. Ove godine, žiri koji je imenovala Vlada, na čelu s Ljiljanom Zeković, suočava se s izazovom da izabere najboljeg među talentovanim umetnicima.
Prethodni žiri nije dodelio nagradu, iako su u finalu bili trojica umetnika, među kojima i poznati vajar Ratko Vulanović iz Nikšića, koji je nedavno preminuo. Njegova supruga, Olivera, izjavila je da ne razume kako je moguće raspisati novi konkurs kada prethodni nije završio. To je dodatno podiglo tenzije oko dodele nagrade, s obzirom na to da se u umetničkim krugovima šuškalo da bi nagrada mogla pripasti Ratku.
Uprkos njegovom talentu i doprinosu likovnoj umetnosti, njegov rad nije došao do Cetinja, a nagrada nije dodeljena. Ratko je bio jako uzbuđen zbog mogućnosti da učestvuje, obzirom na to da nagrada nosi ime jednog od najvažnijih crnogorskih umetnika, Petra Lubarde. Njegova supruga ističe da je Ratko bio inspirisan Lubardinim imenom i bio je siguran da će, ako pobedi, dobiti veći ugled u umetničkim krugovima.
Međutim, sudbina je bila surova. Ratkov rad „Kameni grad“, koji se nalazio u prelepom delu Nikšića, srušen je od strane lokalne vlasti 2008. godine. Kako kaže Olivera, to je bio čin osvete zbog Ratkovih političkih i ideoloških stavova koji se nisu poklapali s onima vlasti. Ova situacija je bila težak trenutak u njegovom životu, kada je njegov rad i stvaralaštvo bili napadnuti.
Ratko Vulanović bio je umetnik koji je svojim radovima nadmašivao granice Crne Gore, stvarajući dela koja su odražavala univerzalnu lepotu. Njegova umetnost je uvek imala duhovnu dimenziju, a njegovo stvaralaštvo je bilo usmereno prema istraživanju ljudske duše i prirode. Nažalost, kako vreme prolazi, njegov doprinos i značaj u umetničkom svetu postaju sve više zaboravljeni, dok se nova generacija umetnika bori s izazovima u pokušaju da ostvare svoje mesto.
U razgovorima o dodeli nagrade „Petar Lubarda“, pominje se da su neki članovi žirija imali predrasude prema određenim umetnicima. Navodno, jedan član žirija je izjavio da „Lubardu“ neće dobiti onaj kome Matija Bećković otvara izložbu, što se jasno odnosilo na Ratka. Ova vrsta političke i lične pristrasnosti u umetnosti stvara osećaj nesigurnosti među umetnicima, koji se često suočavaju s preprekama koje nemaju veze s njihovim talentom ili radom.
S obzirom na sve ove okolnosti, nagrada „Petar Lubarda“ postaje simbol borbe za umetničku slobodu i pravičnost u svetu umetnosti. Potrebno je više transparentnosti u radu žirija i dodeli nagrada kako bi se osiguralo da talentovani umetnici dobiju priliku koju zaslužuju. U protivnom, umetnička scena može postati mesto gde politički i lični interesi prevladavaju nad stvaralaštvom i talentom.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je potrebno više od samo umetničkog talenta da bi se ostvario uspeh u likovnoj umetnosti. Umetnici se često suočavaju s izazovima koji prevazilaze granice njihovog stvaralaštva. Kroz prizmu Ratka Vulanovića, možemo videti kako umetništvo može biti i borba za pravdu, slobodu i poštovanje. U tom smislu, nagrada „Petar Lubarda“ može postati ne samo priznanje za umetnički rad, već i simbol otpora protiv nepravde i političke represije.
