Nakon višemesečnih napora da se ponovo uspostavi kontakt sa satelitom „Mars Atmosphere and Volatile Evolution“ (MAVEN), NASA je na kraju proglasila ovu sondu za istraživanje Crvene planete mrtvom. Poslednji signal sa „Maven“-a primljen je 6. decembra putem Nasine Mreže za duboki svemir (DSN), pre nego što se sonde našla s druge strane Marsa. Kada se ponovo pojavila, telemetrijski podaci su pokazali da je satelit prešao u bezbednosni režim rada i počeo nekontrolisano da se okreće, što je dovelo do gubitka napajanja, prema zaključcima Nasine komisije iz februara.
Pokušaji da se od tada uspostavi komunikacija sa „Maven“-om bili su bezuspešni, a predstavnici NASA-e su 3. juna održali konferenciju za novinare kako bi razgovarali o završetku misije. Uzrok incidenta na udaljenoj strani Marsa i dalje je predmet istrage. Ova objava označava kraj više od jedne decenije naučnih istraživanja.
Misija „Maven“ je lansirana u novembru 2013. godine raketom „Atlas V“ kompanije „United Launch Alliance“, a u orbitu oko Marsa stigla je deset meseci kasnije. Šenon Kari, glavna istraživačica misije, opisala je sondu kao „najbolju marsovsku misiju svih vremena“. Majk Moro, menadžer projekta „Maven“, pohvalio je tim i rekao da su „zaista doživeli gubitak kao da je reč o voljenoj osobi“. Kari se složila, ali je istakla brojna dostignuća „Maven“-a, naglašavajući ponos na naučne rezultate postignute tokom protekle decenije.
Komisija za analizu anomalije zaključila je da je sonda verovatno izgubila napajanje u roku od nekoliko sati nakon incidenta u decembru, što je dovelo do gubitka energije komunikacionog sistema i učinilo letelicu nepopravljivom. Prvobitna misija bila je planirana da traje samo jednu godinu, ali je produžena za još 10 godina zbog uspešnog rada.
Gubitak „Maven“-a znači da u orbiti oko Marsa sada rade samo dve NASA-ine letelice: „Mars Odyssey“, lansirana 2001. godine, i „Mars Reconnaissance Orbiter“ (MRO), lansiran 2005. godine. Obe letelice rade znatno duže od prvobitno planiranog veka trajanja, a društvo im prave i evropske sonde „Mars Express“ i „Trace Gas Orbiter“.
„Maven“ je bila prva sonda opremljena instrumentima za proučavanje evolucije Marsove atmosfere i njenog međudejstva sa solarnim vetrom. Misija je obezbedila podatke koji su doveli do novih naučnih otkrića, čak i nakon što je orbiter utihnuo. „Podaci prikupljeni misijom ‘Maven’ nastaviće da pružaju dragocene uvide o Marsu još decenijama“, izjavila je Luis Prokter, direktorka Nasine Odeljenja za planetarne nauke. Kari je dodala da „imamo još mnogo toga da naučimo iz skupa podataka koji se priprema za arhiviranje“.
Naučna zajednica i dalje se oslanja na podatke koje je „Maven“ prikupila tokom svoje misije kako bi bolje razumela istoriju Marsa, njegovu atmosferu i kako su se ti faktori menjali tokom vremena. Ova misija je značajno doprinosila našem razumevanju gubitka atmosfere na Marsu, što je ključno za buduće misije na ovoj planeti.
Uprkos gubitku sonde, njeni podaci će nastaviti da igraju ključnu ulogu u istraživanju Marsa. Tim NASA-e, uzbuđen zbog dostignuća, nastaviće da analizira podatke i istražuje nova pitanja koja se postavljaju na osnovu otkrića „Maven“-a. Misija je postavila temelje za buduća istraživanja i otkrića, što ostavlja nasleđe koje će trajati dugo nakon što je sonda prestala da funkcioniše.
S obzirom na značaj misije „Maven“, naučnici će nastaviti da koriste njene rezultate kako bi unapredili svoje razumevanje Marsa i njegovog mesta u našem Sunčevom sistemu. U svetlu ovih informacija, jasno je da će doprinos „Maven“-a ostati važan deo marsovske nauke i istraživanja.
