Naučnici su na Gibraltaru primetili neobično ponašanje kod berberskih makaki majmuna, koji su počeli sve češće da jedu zemlju kako bi ublažili stomačne tegobe izazvane hranom koju dobijaju od turista. Ova pojava, poznata kao geofagija, podrazumeva namerno konzumiranje zemlje i postaje sve učestalija među grupama majmuna koje su u većem kontaktu s ljudskom hranom, poput čokolade, čipsa i sladoleda.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Sajantifik riports“ i pokazuje da su makaki majmuni, koji su jedini slobodno živeći majmuni u Evropi, znatno više skloni konzumaciji zemlje u područjima sa velikim brojem turista. Tokom istraživanja, koje je trajalo od avgusta 2022. do aprila 2024. godine, naučnici su pratili oko 230 ovih majmuna raspoređenih u osam grupa.
Prema rečima Silvena Lemoana sa Univerziteta u Kembridžu, hrana koju im daju ljudi, koja nije deo njihove prirodne ishrane, može izazvati stomačne probleme i poremećaje mikrobioma. Uzimanje zemlje može delovati kao prirodni lek, ublažavajući negativne efekte koje izaziva neprikladna ishrana. Zemlja može da funkcioniše slično antacidima kod ljudi – smanjuje kiselost u želucu, vezuje toksine i utiče na sastav crevne mikroflore.
Naučnici su primetili da se konzumacija zemlje najčešće javlja tokom letnjih meseci, kada je broj turista najveći. Kod grupa koje nemaju pristup ljudskoj hrani, ova pojava nije zabeležena, što ukazuje na direktnu povezanost između ljudske ishrane i geofagije kod majmuna. Ovo ponašanje se takođe prenosi socijalnim učenjem, gde mlađi majmuni posmatraju i oponašaju starije jedinke koje već praktikuju geofagiju.
Ova pojava može imati dalekosežne posledice po zdravlje makaki majmuna. Naime, ukoliko se njihova ishrana nastavi menjati zbog turizma i dostupnosti neprikladne hrane, to može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema i promene u njihovom prirodnom ponašanju. S obzirom na to da se geofagija ne javlja kod svih grupa majmuna, istraživači smatraju da je važno pratiti kako se ovakve promene u ishrani i ponašanju prenose među različitim grupama.
Ova istraživanja pružaju uvid u način na koji ljudska aktivnost može uticati na druge vrste u prirodi. Makaki majmuni su poznati po svojoj prilagodljivosti i sposobnosti da se prilagode različitim uslovima, ali prekomerna interakcija s ljudima i zavisnost od neprikladne hrane mogu imati negativne posledice po njihovu vrstu.
U svetlu ovih otkrića, stručnjaci naglašavaju potrebu za većom pažnjom i odgovornošću turista prilikom hranjenja divljih životinja. Turizam može doneti ekonomske koristi lokalnim zajednicama, ali istovremeno može ugroziti zdravlje i dobrobit lokalnih vrsta. Edukacija turista o pravilnom ponašanju prema divljim životinjama i njihovim prirodnim navikama može pomoći u očuvanju ovih jedinstvenih životinja.
Kao zaključenje, istraživanje berberskih makaki majmuna na Gibraltaru predstavlja važan korak u razumevanju uticaja ljudskih aktivnosti na prirodu. Potrebno je nastaviti sa ovakvim istraživanjima kako bi se bolje razumele dinamike između ljudi i divljih životinja, čime bi se doprinelo očuvanju biodiverziteta i zdravlju ekosistema.
