Međugodišnja inflacija u Srbiji je u maju 2023. godine iznosila 3,5 odsto, što predstavlja blago povećanje u odnosu na april kada je iznosila 3,3 odsto. Ovaj rast inflacije pretežno se može pripisati nastavku rasta cena naftnih derivata, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je objavila Narodna banka Srbije.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u maju zabeležile rast od 0,3 odsto. Najveći doprinos ovom rastu došao je od cena proizvoda unutar bazne inflacije i cena naftnih derivata. Kada se analizira struktura cena hrane, primećuje se da su one u proseku imale skoro neutralan uticaj na mesečnu inflaciju. Cene neprerađene hrane su se u maju smanjile za 0,6 odsto, što je rezultat sniženja cena svežeg povrća i mesa. S druge strane, cene prerađene hrane su porasle za 0,4 odsto.
U poređenju sa majem prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića su u proseku niže za 1,5 odsto. U okviru bazne inflacije, rast cena na mesečnom nivou iznosio je 0,4 odsto, pri čemu su cene proizvoda i usluga doprinele gotovo podjednako ovom rastu. Bazna inflacija, koja se posmatra bez cene hrane i energenata, nastavila je relativno stabilno kretanje i u maju je iznosila 4,5 odsto.
U segmentu energenata, cene su na mesečnom nivou porasle za 0,8 odsto, dok je međugodišnji rast cena energenata ubrzao na 10,3 odsto. Ovaj rast cena energenata je direktno povezan sa povećanjem cena naftnih derivata, koje su doživele značajan skok u poslednjem periodu.
Prema aktuelnim projekcijama, inflacija bi trebala da ostane unutar granica cilja do septembra 2023. godine. Nakon toga, očekuje se da će se inflacija privremeno kretati blago iznad gornje granice cilja, i to zbog rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i zbog niske baze iz septembra prošle godine, kada je usvojena uredba kojom su marže u trgovini na veliko i malo ograničene na 20 procenata. Ako se pretpostavi da je trenutni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i vrati se unutar granica cilja sredinom 2027. godine, a zatim da ostane u tim granicama do kraja perioda projekcije.
U ovom kontekstu, važno je pratiti kretanje cene energenata i naftnih derivata, jer one direktno utiču na ukupnu inflaciju i životni standard građana. Rastuće cene energenata mogu imati domino efekat na cene drugih proizvoda i usluga, što dodatno komplikuje ekonomske prilike u zemlji.
U svetlu ovih informacija, ekonomski analitičari ističu da je važno da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se umanjili negativni efekti inflacije na životni standard građana. U tom smislu, preporučuje se da se prati i analiziraju kretanja na tržištu kako bi se blagovremeno reagovalo na eventualne promene.
S obzirom na sve pretpostavke i trenutne ekonomske uslove, predstoji izazovan period za ekonomiju Srbije, gde će inflacija i cene energenata igrati ključnu ulogu u oblikovanju ekonomske politike i životnog standarda građana. U tom smislu, potrebna je proaktivna strategija koja će omogućiti stabilizaciju cena i održivost ekonomske rasta u budućnosti.
