Kristijan Šmit odlazi sa funkcije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, a njegov dosadašnji zamenik, Luis Krišok, preuzima vođenje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Ova promena označava prvi put u istoriji OHR-a da se uvodi funkcija „vršioca dužnosti“ (v.d.). Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) najavio je da će konačan dogovor o budućem, stalnom šefu OHR-a biti postignut najkasnije do 14. jula. Ipak, ovo privremeno rešenje naišlo je na negodovanje Ambasade Rusije u Sarajevu.
Dok u Federaciji BiH vlada tiho prihvatanje ovog novog ishoda, politička scena u Republici Srpskoj (RS) je podeljena. Vladajuća koalicija je izrazila nezadovoljstvo zbog privremenog visokog predstavnika, dok opozicija smatra da će SNSD na kraju prihvatiti sve što dolazi iz Vašingtona. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik je na društvenim mrežama istakao da su dosadašnji visoki predstavnici uneli mnogo nereda u zemlju i da je vreme da se Bosna i Hercegovina oslobodi stranog tutorstva. On je izrazio sumnju da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma omogućava postojanje vršioca dužnosti visokog predstavnika.
Iz SNSD-a su najavili da bi sledeći korak trebao biti poništavanje svih odluka koje je Šmit doneo. Međutim, Draško Stanivuković, predsednik Pokreta sigurna Srpska, kritikovao je ovu poziciju vlasti, tvrdeći da je to licemerje. „SNSD će odjednom biti dobro, jer su to rekli Amerikanci. Bićemo dobro ako se primeni ista procedura kao i ranije“, izjavio je Stanivuković.
Ambasador Upravnog odbora PIC-a poručio je da od poništavanja Šmitovih odluka neće biti ništa, naglašavajući da Krišok ima sva ovlašćenja da spreči pokušaje ugrožavanja prethodnih odluka. U saopštenju se navodi da će vršilac dužnosti osigurati institucionalni kontinuitet i pravnu sigurnost u vezi sa svim odlukama prethodnih visokih predstavnika, delujući pod političkim vođstvom PIC-a.
Novinar Amir Sužanj smatra da je uvođenje funkcije vršioca dužnosti presedan koji nosi dublju političku poruku. „To pokazuje da su SAD pod svaku cenu želele da se reše Kristijana Šmita, ali je istovremeno znak da Evropska unija nije podlegla pritiscima iz Vašingtona. Ovo otvara mogućnost za alternativno rešenje o kojem se do sada nije govorilo“, objašnjava Sužanj.
Pitanje da li je Bosni i Hercegovini i dalje potrebna OHR ostaje otvoreno. Ministar finansija i trezora BiH Srđan Amidžić slikovito je opisao situaciju: „Tragično je, ali nam treba. Dokle god su političari takvi kakvi jesu, OHR ne mora da brine za svoje radno mesto.“
Bosna i Hercegovina je, tako, nakon privremenog finansiranja svojih institucija, dobila i privremenog visokog predstavnika. Praksa je pokazala da privremena rešenja u BiH neretko postaju najtrajnija. U ovom trenutku, politička scena u zemlji je napeta, a reakcije na promene u OHR-u pokazuju duboku podelu među političkim strankama, posebno između Federacije BiH i Republike Srpske.
S obzirom na to da je situacija još uvek fluidna, ostaje da se vidi kako će se razvijati dalji događaji i kakve će posledice imati na političku stabilnost zemlje. U međuvremenu, Krišok kao vršilac dužnosti ima zadatak da osigura kontinuitet i stabilnost u OHR-u, u vreme kada je Bosna i Hercegovina suočena s brojnim izazovima. U ovom kontekstu, međunarodna zajednica će pažljivo pratiti razvoj situacije i reagovati prema potrebama koje se budu javljale.
