Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je u prva tri meseca 2026. godine u Srbiji sprovedeno ukupno 206 inspekcijskih nadzora zbog prijavljenih povreda na radu. Ovo predstavlja smanjenje od 15% u odnosu na isti period prethodne godine. U ovom vremenskom okviru, život je izgubilo sedam radnika, dok je u istom periodu prošle godine stradalo desetoro zaposlenih. Ove brojke ukazuju na trend smanjenja povreda na radu, ali i dalje ukazuju na prisutne rizike.
Građevinski sektor ostaje jedan od najrizičnijih, uzrokovan višestrukim faktorima. Rad na visini, korišćenje teške mehanizacije, kao i nedovoljna upotreba zaštitne opreme doprinose visokim stopama povreda. Inspekcije se fokusiraju na proveru primene mera bezbednosti, stanja skela i opreme, kao i organizaciju rada na gradilištima. Ove provere su ključne za smanjenje rizika i zaštitu radnika.
U poslednje vreme, sve više pažnje privlače povrede koje se dešavaju zaposlenima koji rade od kuće ili na daljinu. Fenomen rada od kuće, koji je nekada bio izuzetak, sada je postao svakodnevica, posebno u IT sektoru, administraciji i uslužnim delatnostima. Iako je rad od kuće sve prisutniji, zakonska regulativa ne prati dovoljno brzo promene na tržištu rada.
Advokat Branislav Vještica objašnjava da povreda nastala tokom rada od kuće može biti priznata kao povreda na radu, ali pod određenim uslovima. Ako je ugovorom precizirano da zaposleni radi iz tačno određenog prostora u svom domu, povreda koja se dogodi u tom prostoru može se tretirati kao povreda na radu. Međutim, postojeći Zakon o radu samo delimično reguliše ovu tematiku, što otvara niz pitanja u praksi, uključujući odgovornost za bezbednost prostora i dokazivanje da je povreda nastala tokom radnog vremena.
Jedan od ključnih izazova jeste to što poslodavac nema direktnu kontrolu nad uslovima rada u stanu zaposlenog. Iako to ne znači da bezbednosni standardi ne treba da postoje, stručnjaci ističu važnost ispravnosti električnih instalacija, adekvatnog osvetljenja, ergonomije prostora i bezbednog kretanja tokom rada. Dodatne komplikacije se javljaju kada zaposleni rade iz drugih država, hotela, coworking prostora ili kafića, jer postojeći propisi u velikoj meri ne prepoznaju takve situacije.
Zbog ovih izazova, stručnjaci smatraju da bi trebalo preciznije urediti prijavljivanje i evidenciju povreda tokom rada na daljinu, kao i jasnije definisati šta se smatra „radnim mestom“ u stanu zaposlenog. Ova regulativa je od suštinskog značaja za zaštitu prava radnika i za osiguranje bezbednosti na radu u novim okolnostima.
Pored pravnih i regulativnih izazova, važno je da i sami radnici budu svesni svojih prava i obaveza. Edukacija o bezbednosti na radu, pravilnoj upotrebi opreme i zdravim radnim navikama može značajno doprineti smanjenju povreda. Takođe, poslodavci bi trebali aktivno raditi na stvaranju kulturu bezbednosti, kako bi zaposleni bili motivisani da prijave nepravilnosti i rizike.
Na kraju, iako je trend smanjenja povreda na radu ohrabrujući, još uvek postoji mnogo prostora za unapređenje. S obzirom na to da se radno okruženje i načini rada neprestano menjaju, od suštinskog je značaja da se zakonski okviri i mere zaštite kontinuirano prilagođavaju novim izazovima. To će omogućiti sigurnije i zdravije radno okruženje za sve zaposlene u Srbiji.
