Voditelj i popularni opozicioni lik Zoran Kesić, u nedavnom intervjuu za list „Danas“, otvoreno je govorio o događajima 5. oktobra 2000. godine, kada je došlo do pada tadašnje vlasti i promene režima. Kesić je otkrio da je bio prisutan prilikom paljenja RTS-a, opisujući taj trenutak kao „nenadmašan osećaj“ i „sveti dan“. Njegove reči ponovo su odjeknule u javnosti kada ih je prenela Nova S, izazivajući različite reakcije.
U intervjuu, Kesić je podelio svoja sećanja na taj dan, kada je prvi put zakoračio u Skupštinu, ali i poslednji. „Možda bi bilo zgodno da još jednom dođem u Skupštinu. Evo, rušim ustavni poredak“, rekao je u šali. Tada je bio nepoznati mladić, koji je pretežno bio iza kamere, uživajući u anonimnosti koju mu je to pružalo. „To je bila moja faza reportera s kamerom“, dodao je Kesić.
Kesić je ispričao i jednu zanimljivu situaciju iz tog perioda. Prilikom snimanja demonstracija, primetio je policijski kordon ispred sebe. Dok je snimao, prišli su mu dvojica muškaraca, od kojih je jedan komentarisao kako kamera dobro snima noću. Kesić je pomislio da je reč o simpatizeru, ali se ispostavilo da je jedan od njih bio policajac u civilu. Kada mu je policajac tražio kameru, Kesić je shvatio da mora da beži. „Otrgnem se, krenem da bežim, ovaj me saplete i ja padam. U maricu sa pretučenim navijačima u 29. novembra – i to je istorija“, dodao je on.
Kesić je dalje naglasio da je osećaj tih dana bio nezaboravan. „Napad na RTS, zarobljavanje policije u zgradi u Majke Jevrosime, upad u Skupštinu. To je zaista za mene bila revolucija i meni je to jedan sveti dan“, istakao je. Njegove reči podsećaju na tumultozne događaje koji su obeležili taj period u Srbiji, kada su građani masovno protestovali protiv vlasti, tražeći promene.
Ovaj intervju izazvao je brojne reakcije u javnosti, posebno među onima koji su bili direktno uključeni u događaje iz 2000. godine. Mnogi su se složili da je Kesićev opis situacije autentičan i da odražava duh vremena. S druge strane, neki su kritikovali njegovu izjavu o paljenju RTS-a, smatrajući to neprimerenim i podsećajući na važnost medijske slobode.
U kontekstu savremenih dešavanja u Srbiji, Kesićev intervju dodatno je otvorio diskusiju o ulozi medija i novinara u društvu. U poslednje vreme, novinari se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući pritiske vlasti i pretnje. Kesić je, kao popularni voditelj i lik opozicije, postao simbol otpora protiv cenzure i autoritarizma.
Društvene mreže su preplavljene komentarima na Kesićeve reči, a mnogi su ih doživeli kao poziv na akciju i podsećanje na važnost građanskog aktivizma. U svetlu trenutnih političkih prilika, mnogi smatraju da je neophodno da se građani ponovo okupe i bore za svoja prava, baš kao što su to činili 2000. godine.
U zaključku, Kesićev intervju nije samo podsetnik na prošlost, već i poziv na razmišljanje o budućnosti. U zemlji gde se i dalje osećaju posledice prošlih događaja, važno je da se ne zaborave lekcije koje su naučene. Kesić je svojim rečima dodatno osvetlio značaj borbe za demokratiju i slobodu medija, naglašavajući da je svaka generacija pozvana da se bori za pravednije društvo.
