Kupovina soka ili piva u Srbiji uskoro bi mogla dobiti dodatni trošak u vidu kaucije od 10 do 15 dinara po ambalaži. Ovaj sistem, poznat kao depozitno-refundni sistem, najavljen je od strane Ministarstva zaštite životne sredine za 2027. godinu. Cilj ovog sistema je da reši problem niskog procenta vraćene i reciklirane ambalaže koji je prisutan u trenutnom modelu reciklaže.
Kada potrošač kupi piće u jednokratnoj ambalaži, plaća depozit, a kada vrati praznu ambalažu, depozit se u potpunosti vraća. Vraćanje ambalaže će se odvijati u prodajnim objektima, putem automata ili ručno, zavisno od veličine trgovine. Trgovci će igrati ključnu ulogu u ovom sistemu, jer će oni biti mesto gde građani vraćaju ambalažu i ostvaruju povraćaj depozita. Proizvođači će finansirati sistem kroz naknade, dok će posebna neprofitna depozitna organizacija upravljati čitavim procesom.
Sistem se zasniva na principu proširene odgovornosti proizvođača, što znači da će industrija koja plasira ambalažu na tržište snositi najveći deo finansijskog tereta. Finansiranje sistema dolazi iz više izvora, uključujući naknade proizvođača i prihod od prodaje prikupljenog materijala. Država će igrati ulogu regulatora, osiguravajući nadzor nad funkcionisanjem sistema.
Trgovci će organizovati prijem ambalaže, dok će građani omogućiti da se vredni materijali vrate u proizvodni ciklus umesto da završe na deponijama. Upravljanje sistemom će biti povereno neprofitnoj depozitnoj organizaciji koja će koordinirati logistiku i praćenje ambalaže.
Ministarstvo je najavilo primenu sistema tokom 2027. godine, ali zakonske izmene koje bi to omogućile još nisu usvojene. Struka smatra da bi fazno uvođenje bilo najrealnije, počevši od PET ambalaže i limenki, a zatim uključujući staklo i višeslojnu kartonsku ambalažu. Važno je da država brzo definiše rokove kako bi privreda mogla da planira investicije.
Trenutni model reciklaže u Srbiji je nedovoljan. Postoji samo dobrovoljni sistem kaucije za deo povratne staklene ambalaže, a visina kaucije varira od proizvođača do proizvođača. Ovaj sistem obuhvata samo mali deo staklene ambalaže i ne odnosi se na PET boce ili limenke, koje čine najveći deo ambalažnog otpada. Razgovori o sveobuhvatnom depozitnom sistemu traju skoro dve decenije, ali odgovarajući zakonski okvir još uvek ne postoji.
Prema podacima, Srbija reciklira samo 15,45% komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49%. Samo 28% građana ima pristup organizovanom sistemu reciklaže, dok 13,6% otpada završava na divljim deponijama. To ukazuje na problem nedovoljno razvijene infrastrukture i sistema sakupljanja otpada.
Poseban izazov predstavlja PET ambalaža, za koju je predviđena stopa prikupljanja od 80%. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da bez depozitnog sistema gotovo nije moguće ostvariti ovakav rezultat. Depozitni sistemi omogućavaju stope prikupljanja veće od 90%, uz kvalitetan reciklat za proizvodnju nove ambalaže.
Srbija se obavezala da do 2030. godine dostigne evropske ciljeve reciklaže ambalažnog otpada, uključujući specifične ciljeve po vrstama materijala. Domaća privreda mora da se pripremi za novu evropsku Uredbu o ambalaži i ambalažnom otpadu, koja propisuje obavezan udeo recikliranog materijala u novoj ambalaži.
Uvođenje depozitnog sistema predstavlja važan korak ka unapređenju reciklaže i očuvanju životne sredine. Predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja, Jelena Petljanski, naglašava da je važno da sistem obuhvati PET ambalažu, limenke, staklo i višeslojnu kartonsku ambalažu. Na taj način bi se ispunili zahtevi PPWR-a i obezbedili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije.
