Uprava Kelnske katedrale odlučila je da od danas uvede naplatu ulaznica za ulazak u ovaj značajan verski i kulturni objekat. Posetioci koji dolaze da se mole moći će da uđu u određeni deo katedrale besplatno, koristeći posebni ulaz. Ova odluka, kako navodi Deutsche Welle, doneta je zbog sve većih troškova održavanja i zaštite crkve.
Cena ulaznice za katedralu iznosi 12 evra, dok je za decu ulaz besplatan. Takođe, ulaznica za trezor i toranj katedrale košta osam evra. Ova promena izazvala je različite reakcije među građanima i stručnjacima.
Olaf Cimerman, direktor Nemačkog kulturnog saveta, kritizovao je ovu odluku, smatrajući je velikom greškom. On je naglasio da katedrala nije muzej, već crkva, i da je njen društveni značaj u tome što treba da bude otvorena za sve, bez naplate. Cimerman je istakao da crkve treba da budu mesta dostupna svima, gde se ljudi mogu okupljati i moliti bez ikakvih prepreka.
Gvido Asman, katedralni prorektor, prilikom objavljivanja novih cena ulaznica, istakao je ozbiljnost finansijske situacije. Održavanje Kelnske katedrale košta oko 16 miliona evra godišnje. Finansiranje dolazi iz različitih izvora, uključujući nadbiskupiju, Centralno udruženje za izgradnju katedrale, pokrajinu Severnu Rajnu-Vestfaliju i grad Keln. Međutim, rastuće plate i povećani troškovi materijala i energije doveli su do finansijske rupe od četiri miliona evra godišnje.
„Asman je naglasio potrebu da se radnicima koji održavaju katedralu obezbede pravedne plate, što je dodatno opteretilo budžet. U svetlu ovih izazova, uvedene su ulaznice kao način za povećanje prihoda i obezbeđivanje sredstava za održavanje katedrale,“ rekao je on.
Uprkos kontroverzama, Centralno udruženje za izgradnju katedrale zabeležilo je porast članstva otkako je obelodanjeno da će članstvo služiti kao zamena za ulaznicu. Ovo može ukazivati na to da su neki posetioci spremni da podrže katedralu kroz članstvo, umesto da plaćaju pojedinačne ulaznice.
Kelnska katedrala nije prva crkva u Nemačkoj koja je uvela naplatu ulaznica, ali je to retka praksa među katoličkim crkvama. Ova promena može otvoriti diskusiju o budućnosti finansiranja verskih objekata i njihove dostupnosti javnosti.
U svetlu ovih promena, mnogi se pitaju kako će to uticati na posete i duhovni život zajednice. Katedrala, koja je jedan od najpoznatijih simbola Kelna i UNESCO-va svetska baština, ima veliku kulturnu i istorijsku vrednost. Njena dostupnost svim posetiocima, bez obzira na njihovu finansijsku situaciju, bila je jedan od njenih ključnih atributa.
Dok se odluka o naplati ulaznica primenjuje, očekuje se da će izazvati i dalje debate među građanima, posetiocima i vernicima. Mnogi se nadaju da će uprava pronaći rešenja koja će omogućiti i održavanje katedrale, ali i očuvanje njenog značaja kao otvorenog mesta za molitvu i okupljanje.
U svakom slučaju, Kelnska katedrala ostaje simbol vere i kulture, a njena budućnost zavisi od sposobnosti uprave da balansira između finansijskih potreba i društvenih obaveza.
