Katar, zemlja koja je decenijama važila za sinonim neviđenog bogatstva i ekonomskog uspona, suočava se s potpunom paralizom privrede. Iranski napadi i blokada pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu prekinuli su vitalne rute za izvoz gasa, što je dovelo do zaustavljanja ekonomskog motora ove države.
Katar više od 60 odsto svojih prihoda ostvaruje od izvoza prirodnog gasa, koji je transformisao nekadašnje ribarsko utočište u jednu od najbogatijih nacija sveta. Međutim, zatvaranje Ormuskog moreuza znači da već više od dva meseca nijedan tanker s gasom nije napustio katarske obale. Situacija je postala kritična nakon što su iranski projektili i dronovi pogodili postrojenje Ras Lafan, ključni industrijski centar, oštetivši vitalnu opremu i smanjivši proizvodni kapacitet za 17 odsto. Čak i ako bi se moreuz sutra otvorio, biće potrebne godine da se proizvodnja vrati na nivo pre sukoba.
Ekonomski gubici su enormni. Državni energetski gigant Katar enerdži (Qatar Energy) već je izgubio milijarde dolara, dok svakodnevni troškovi od izgubljene prodaje i zakupa brodova iznose stotine miliona dolara. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će se katarska ekonomija ove godine smanjiti za čak 8,6 odsto. Pored energetske krize, zemlja je odsečena i od uvoznih ruta. Katar uvozi oko 90 odsto hrane, a blokada mora primorala je vlasti na ekstremno skupe alternative. Sveža hrana iz Evrope i žitarice iz Amerike sada se dopremaju skupim avio-prevozom ili kamionima preko Saudijske Arabije.
Kako bi sprečila galopirajuću inflaciju, vlada agresivno subvencioniše cene namirnica, pa su cene u supermarketima za sada porasle tek za 5 do 10 odsto. Ambicija Katara da postane globalni turistički i poslovni centar, u šta su uložene stotine milijardi dolara kroz Svetsko prvenstvo i projekte poput grada Lusail, ozbiljno je uzdrmana. Broj međunarodnih posetilaca je strmoglavo opao, a mnoge multinacionalne kompanije povlače svoje osoblje iz zemlje zbog straha od nestabilnosti.
Analitičari upozoravaju da bi situacija mogla postati zastrašujuća ako dođe do masovnog egzodusa strane radne snage, koja čini 90 odsto stanovništva. Iako Katar poseduje suvereni fond od 600 milijardi dolara, koji mu omogućava da isplaćuje plate i održava osnovne usluge, dugoročna šteta po imidž stabilne investicione destinacije mogla bi biti nepopravljiva.
Uprkos krizi, rejting agencija S & P Global zadržala je rejting Katara, uzdajući se u ogromnu akumuliranu fiskalnu imovinu zemlje. Vlasti u Dohi čine sve da projektuju smirenost i spreče kolaps privatnog sektora, ali stručnjaci su saglasni: sudbina najbogatije pustinjske metropole sada isključivo zavisi od toga koliko će dugo Ormuski moreuz ostati zatvoren.
Katar se trenutno suočava s izazovima koji bi mogli promeniti njegovu ekonomsku budućnost. S obzirom na to da se oslanja na energetski sektor, svaka dugotrajna blokada ili gubitak tržišta može imati katastrofalne posledice. U međuvremenu, vlada se bori s inflacijom i potrebom da održi stabilnost društva, dok se istovremeno suočava s padom investicija i odlaskom stranih radnika.
S obzirom na sve ove okolnosti, budućnost Katara postaje sve neizvesnija. Njegova sposobnost da se oporavi od trenutne krize zavisiće od brze i efikasne reakcije na izazove koji su pred njim. Ako se situacija ne stabilizuje, Katar bi mogao izgubiti svoj status jednog od najbogatijih i najstabilnijih ekonomija na svetu, što bi imalo dalekosežne posledice po region i globalno tržište.
