Predsednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je danas da strahote Kompleksa logora smrti NDH Gospić – Jadovno – Pag nisu samo brojevi ubijenih, koliko god oni bili potresni, nego činjenica da je u tim krajevima funkcionisala organizovana mašinerija zločina i sistem čiji je jedini zadatak bio potpuno uništenje jednog naroda na najsvirepije načine. Karan je naglasio da je cilj bio iskoreniti Srbe sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, isključivo zbog njihove srpske nacionalnosti i pravoslavne vere.
On je ukazao na to da su Jadovno, zajedno sa Jasenovcem, Starom Gradiškom i mnogim drugim stratištima, svedoci strašnih razmera patnje koju je srpski narod preživeo tokom Drugog svetskog rata. Ove tragedije ubrajaju se u najmračnija poglavlja evropske istorije dvadesetog veka. „Samo onaj narod koji poznaje istinu o svom stradanju, koji poštuje svoje žrtve i održava živo sećanje na njih, u stanju je da sačuva svoju slobodu, identitet i budućnost,“ naveo je Karan za Srnu.
Karan je istakao da je trajna i sveta dužnost srpskog naroda da pamti žrtve Jadovna i svih drugih stratišta. Po njegovim rečima, važno je da se brani istina o njihovom stradanju od zaborava, ćutanja i svakog pokušaja revizije. „Dugujemo nevinim žrtvama, našim precima, ali i onima koji dolaze posle nas da čuvamo istinu i da se staramo da patnja srpskog naroda nikada ne bude obezvređena. Zato moramo da čuvamo svoju Republiku Srpsku i njene institucije koje su garant našeg opstanka,“ poručio je Karan.
U kompleksu logora smrti Gospić-Jadovno-Pag, tokom Drugog svetskog rata, za 132 dana ubijeno je najmanje 40.123 osobe. Takođe, u Metajni, na ostrvu Pag, otvoren je prvi logor za žene i decu u Drugom svetskom ratu. Ove informacije dodatno osvetljavaju duboku bol i patnju koju je srpski narod preživeo tokom ovog mračnog perioda.
Karanove reči dolaze u trenutku kada je važno podsećati na istorijske istine i obeležavati sećanja na žrtve. Njegove izjave podsećaju na odgovornost koju imamo prema onima koji su izgubili živote, kao i na značaj očuvanja istine o stradanju. U kontekstu današnjih izazova, Karan naglašava da je očuvanje sećanja na prošlost ključno za očuvanje identiteta i budućnosti srpskog naroda.
Uloga Republike Srpske u očuvanju sećanja na žrtve i istine o prošlosti je od izuzetnog značaja. Karan poziva sve građane da se aktivno uključe u očuvanje sećanja i da se bore protiv revizije istorije koja bi mogla umanjiti patnju i zaboraviti žrtve. On naglašava da je istina o stradanju srpskog naroda svetinja koja ne sme biti dovedena u pitanje.
Karan je takođe istakao važnost edukacije mladih generacija o ovim događajima kako bi se osiguralo da se istorija ne ponovi. U tom smislu, ističe se potreba za organizovanjem različitih programa, radionica i obeležavanja koja će pomoći da se sećanje na žrtve očuva u kolektivnoj svesti naroda.
Ovo nije samo pitanje prošlosti, već i pitanje identiteta i budućnosti. Karanova poruka je jasna: sećanje na žrtve i istina o njihovom stradanju su temelj na kojem se gradi budućnost. Srbija i Republika Srpska imaju obavezu da čuvaju ovaj deo svoje istorije, kako bi se svet mogao sećati onoga što se desilo i kako bi se sprečilo ponavljanje takvih tragedija.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi dijalog o prošlosti, kao i o tome kako možemo graditi bolju budućnost. Karan poziva na jedinstvo i solidarnost unutar srpskog naroda, naglašavajući da samo zajedničkim snagama možemo očuvati istinu i sećanje na našu prošlost. Ova poruka odjekuje kao podsticaj svima da se uključe u očuvanje identiteta i istine o srpskom narodu i njegovom stradanju tokom Drugog svetskog rata.
