Zemlje u razvoju koje podržavaju Rusiju ili Iran mogle bi u budućnosti da ostanu bez pomoći Evropske unije (EU), dok bi evropske kompanije mogle da dobiju povlašćen položaj u projektima finansiranim iz fondova EU, izjavila je danas visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Govoreći uoči sastanka ministara država članica EU zaduženih za razvoj u Briselu, Kalas je naglasila potrebu EU da postane „više strateška“ u raspodeli razvojne pomoći, posebno u svetlu pojačanog geopolitičkog rivalstva i sukoba.
Ona je istakla da, ukoliko neki partner podržava Rusiju ili Iran, EU mora prilagoditi svoj angažman prema takvim zemljama. Kalas nije precizirala kako bi te promene mogle izgledati, ali je naglasila važnost pronalaženja ravnoteže između nastavka pomoći i zaštite evropskih interesa. „Ne radi se o potpunom povlačenju pomoći, već o tome da Evropa vodi računa i o sopstvenim interesima“, dodala je Kalas.
Evropski komesar za razvoj Jozef Sikela je takođe izjavio da bi prednost evropskih kompanija trebala da bude sastavni deo buduće razvojne pomoći EU. On je naglasio da u svetu u kojem su investicije, infrastruktura i lanci snabdevanja postali instrument moći, spoljna politika ne može biti sentimentalna. Ove izjave dolaze u trenutku kada se EU suočava sa kritikama zbog potencijalne orijentacije razvojne pomoći ka vlastitim ekonomskim interesima umesto borbi protiv siromaštva.
Neki poslanici Evropskog parlamenta upozorili su da razvojna pomoć ne sme biti vezana isključivo za interese evropskih kompanija, naglašavajući da je borba protiv siromaštva prioritet. Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo je dodao da EU ne sme da se povlači iz pomoći zemljama u razvoju, posebno kada Sjedinjene Američke Države smanjuju svoju međunarodnu pomoć. „Evropa ne sme da ostavi prazninu koju bi drugi mogli da popune pragmatičnijim i interesno vođenim pristupom“, rekao je Prevo.
Kako se objašnjava, ove izjave dolaze u trenutku kada rukovodstvo EU priprema narednu fazu investicione strategije „Globalna kapija“, koja je vredna 300 milijardi evra i biće deo novog sedmogodišnjeg budžeta Unije. Kontroverze su se pojavile oko projekta u Senegalu vrednog više od 320 miliona evra, koji finansira EU, a koji bi mogao biti dodeljen kompaniji povezanoj sa kineskom vladom. Ova kompanija je ranije utvrđena kao prekršitelj evropskih pravila o stranim subvencijama, što je dodatno podstaklo diskusije o budućnosti evropske razvojne pomoći.
EU se suočava sa izazovima u očuvanju svog uticaja u zemljama u razvoju, posebno u kontekstu rastuće konkurencije iz drugih delova sveta. Kroz moguće promene u politici pomoći, EU teži da osigura da njeni interesi budu zaštićeni, ali istovremeno se suočava sa kritikama da bi takav pristup mogao imati negativan uticaj na najugroženije zajednice. Na sastanku ministara u Briselu, očekuje se da će se raspravljati o strategijama koje će omogućiti EU da nastavi sa podrškom zemljama u razvoju, dok istovremeno štiti svoje ekonomske interese.
S obzirom na sve veći geopolitički pritisak i promene u globalnoj dinamici, jasno je da će razvojna politika EU morati da se prilagodi novim okolnostima. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će EU balansirati između svojih strateških ciljeva i humanitarnih obaveza prema zemljama koje se suočavaju sa ekonomskim i političkim izazovima.
