Budući mađarski premijer Peter Mađar suočio se sa prvim izazovima čak i pre nego što je zvanično ušao u kabinet. Evropska komisija, prema izveštaju „Politika“, nije spremna da odmah odmrzne paket pomoći Budimpešti u iznosu od 10,4 milijarde evra iz postpandemijskog fonda EU. Ova situacija predstavlja značajan test za Mađara, koji je tokom svoje kampanje obećavao „resetovanje“ odnosa sa Briselom nakon duge vladavine Viktora Orbana.
Spor se ne odnosi na to da li će Mađarska dobiti sredstva, već na to koliko. Predloženi paket uključuje 6,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i 3,9 milijardi evra kredita. Evropska komisija je jasno stavila do znanja da bi bilo bolje za Mađarsku da prihvati bespovratne grantove i odustane od kredita, jer nema dovoljno vremena da se do 31. avgusta oslobodi čitav iznos, a isplate zavise od ispunjavanja reformskih uslova koje je Brisel postavio.
Mađarska se suočava sa velikim javnim dugom, koji iznosi oko 75% BDP-a, i deficitom koji bi do 2026. mogao dostići gotovo 7%. U ovoj situaciji, prihvatanje saveta Brisela i odustajanje od kredita može se pokazati kao politički rizičan potez za Mađara. Naime, ako se odluči na taj korak, ostavljaće 3,9 milijardi evra „na stolu“, što bi moglo izgledati kao slabljenje njegovih pregovaračkih pozicija.
Poslanica Mađarove stranke Tisa u Evropskom parlamentu, Kinga Kolar, izrazila je optimizam u vezi sa deblokadom svih sredstava, međutim, iza ovih reči skriva se složena situacija u kojoj Mađarska mora da pregovara o reformama koje je Brisel postavio kao uslov. Evropska komisija već dugo smatra da će Mađarska odustati od kredita i da će ovaj scenario biti deo šireg pristupa Brisela prema novoj vladi.
Ovo je prvi test za Mađara u njegovom pokušaju da izgradi nove odnose sa EU, a njegovi pregovarači sada ispitjuju koliko je Komisija spremna da popusti u zahtevima za demokratske reforme. Iako je Orban izgubio izbore, uslovi koje je postavila Evropska unija ostaju nepromenjeni, što dodatno komplikuje situaciju za novu vlast.
Pitanje odnosa sa Briselom je ključno za budućnost Mađarske, a Mađar će morati da pronađe ravnotežu između ispunjavanja zahteva Komisije i očuvanja političke podrške u zemlji. Njegova strategija može biti podložna kritikama ako se sredstva ne oslobode u očekivanom roku, što bi moglo dovesti do nezadovoljstva među biračima koji su očekivali brže rezultate.
U ovom trenutku, resetovanje odnosa između Mađarske i EU se čini kao izazovan proces, a prva lekcija koju Mađar mora naučiti je da ni politički medeni mesec nije besplatan. Pitanje ekonomskih sredstava i reformi će ostati u fokusu, a Brisel će nastaviti da vrši pritisak na novu vladu da ispuni svoje obaveze.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će Mađar odgovoriti na ove izazove i koliko će biti uspešan u pregovorima sa Evropskom komisijom. Njegova sposobnost da navigira kroz ove komplikovane odnose može značajno uticati na budućnost Mađarske i njenu ekonomsku stabilnost.
Sve u svemu, Mađarov prvi korak kao premijera je već označen izazovima, a njegov odgovor na pritisak Brisela može oblikovati ne samo njegovu političku sudbinu, već i sudbinu Mađarske u širem evropskom kontekstu.
