Kabinet predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića, uputio je dopis zaštitnici imovinsko-pravnih interesa, Bojani Ćirović, tražeći hitno preduzimanje mera za zaštitu državne imovine u vezi sa izmenama zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš. Ovaj dopis dolazi u trenutku kada je šef države vratio zakon na ponovno odlučivanje parlamentu, a koji je usvojen 1. juna, a biće razmatran ponovo 29. jula.
U ovom dokumentu, Milatović ističe da je zakonom predviđeno da se dvorac „Kruševac“ u Podgorici, zajedno sa pripadajućim zemljištem, prenese u privatnu svojinu potomaka dinastije Petrović Njegoš. On tvrdi da je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore, koji obavezuje državu da štiti prirodnu i kulturnu baštinu. Pored toga, ukazuje se na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava koja dodatno potvrđuje obavezu države da štiti kulturnu baštinu i dobra od posebnog javnog interesa.
Kabinet predsednika smatra da je neophodno da zaštitnik imovinsko-pravnih interesa, kao zakonski zastupnik države, zauzme aktivan pristup i pripremi pravne radnje kako bi se sprečilo protivpravno otuđenje državne imovine. Izmenama zakona, predviđeno je da se potomcima dinastije, uz dvorac, dodeli i pripadajuće zemljište, dok će troškove rekonstrukcije i opremanja snositi država iz kapitalnog budžeta.
U zakonu se takođe navodi da potomci ne mogu da prodaju dvorac „Kruševac“ niti na drugi način da otuđuju zemljište, već da jedini „kupac“ može biti država po ceni utvrđenoj na dan sticanja svojine. Ovim se želi sprečiti mogućnost da dvorac pređe u ruke privatnih lica, što bi moglo ugroziti njegovu kulturnu i istorijsku vrednost.
Iz zakona su uklonjene odredbe koje su predviđale da, ako najpoznatija crnogorska dinastija nema potomaka po muškoj liniji, tradiciju treba da nastavi najstarije žensko dete. Ova promena može imati dalekosežne posledice po opstanak dinastije i njenog kulturnog nasleđa. U izmenama zakona takođe je predviđeno da se rad Fondacije Petrović Njegoš finansira sa 100.000 evra godišnje iz državnog budžeta, što dodatno naglašava važnost očuvanja nasleđa ove dinastije.
Ove izmene zakona izazvale su različite reakcije u javnosti, a posebno među opozicijom koja smatra da je reč o klasičnom pokušaju privatizacije kulturne baštine. Opozicioni političari su kritikovali vladajuću partiju, tvrdeći da se zakonom omogućava da se državna imovina proda privatnim osobama, čime se ugrožava nacionalni interes.
Pitanje zaštite kulturne baštine u Crnoj Gori postaje sve važnije, s obzirom na to da je zemlja bogata istorijskim i kulturnim spomenicima koji su deo njenog identiteta. U tom kontekstu, Milatovićev kabinet smatra da je potrebno hitno delovati kako bi se zaštitila imovina koja pripada državi i koja ima veliki značaj za sve građane Crne Gore.
Jedan od ključnih aspekata ovog zakona je i to što se odnosi na dvorac „Kruševac“, koji ima duboku simboliku u istoriji Crne Gore. Ovaj dvorac nije samo arhitektonsko čudo, već i mesto koje nosi sa sobom bogatu istoriju i kulturu naroda. Mnogi građani smatraju da bi dvorac trebao ostati u vlasništvu države, kako bi se očuvala njegova vrednost i značaj za buduće generacije.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će se pitanje zaštite državne imovine i kulturne baštine u Crnoj Gori nastaviti baviti i u narednim mesecima. Očekuje se da će rasprava o izmenama zakona biti žestoka, s obzirom na to koliko je tema važna za društvo u celini. Kako se približava datum ponovnog razmatranja zakona, mnogi se pitaju kakve će posledice ova odluka doneti, ne samo za potomke dinastije Petrović Njegoš, već i za sve građane Crne Gore.
