Irska danas, 1. jula, preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije, nasleđujući Kipar. Ova pozicija rotira se među državama članicama svake šest meseci, a Irska će je predati u januaru Litvaniji. Ovo je osmi put da Irska predsedava Savetom, a njeni prioriteti će se usmeriti na tri ključne oblasti: konkurentnost, evropske vrednosti i bezbednost.
Jedan od glavnih zadataka Irske biće postizanje dogovora među 27 država članica EU o narednom višegodišnjem budžetu Unije za period od 2028. do 2034. godine. Kipar je već predstavio početni nacrt budžeta, ali članice i dalje čvrsto zastupaju svoje individualne prioritete, što izaziva podele. Irska planira da u oktobru predstavi revidirani predlog, s ciljem da se dogovor finalizuje do kraja godine.
Jedno od centralnih pitanja tokom irskog predsedavanja biće proširenje Evropske unije. Očekuje se da bi Crna Gora mogla da završi pristupne pregovore i postane 28. članica EU do 2028. godine. Takođe se očekuje napredak Ukrajine, Moldavije i Albanije u procesu pristupanja, a moguće su i promene kada je reč o Islandu i Srbiji. Irska je poznata po tome da je 2004. godine, kada je prethodno predsedavala Savetom EU, sprovela najveće proširenje u istoriji Unije, kada su članstvo dobile države centralne i istočne Evrope, kao i Kipar i Malta.
Irski diplomati ističu da se taj period i dalje pamti s velikim zadovoljstvom, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Irske u velikoj meri podržavaju dalje proširenje EU. U Briselu, Irska se smatra pouzdanim i nepristrasnim posrednikom u procesu proširenja, kao jedna od retkih članica čija vlada nikada nije blokirala nijedan korak u tom procesu.
S obzirom na to da Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju u pristupnim pregovorima, i Srbija želi da pokrene svoj proces pridruživanja, koji je stagnirao od kraja 2021. godine. U briselskim krugovima se spekuliše da bi Srbija mogla da otvori nekoliko pregovaračkih poglavlja, posebno u oblasti ekonomije i konkurentnosti, uz podršku Francuske. Međutim, pojedine članice, poput Holandije, su skeptične zbog stanja vladavine prava u Srbiji.
Osim Srbije, pažnju privlači i Island, koji je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine. U avgustu će se održati referendum o obnovi pristupnih pregovora, a ukoliko građani glasaju za nastavak, Irska će ponovo predsedavati Savetom u trenutku kada se taj proces bude nastavljao.
Irska će tokom svog predsedavanja potrošiti više od tri puta više sredstava nego Kipar i Danska, a procenjeni troškovi vođenja rada Saveta u periodu od 1. jula do 31. decembra iznose gotovo 300 miliona evra. Od ukupno planiranog budžeta od 293 miliona evra, gotovo polovina, 125 miliona, biće namenjena policiji i bezbednosti, dok Irska ulaže napore da poveća svoje bezbednosne kapacitete uoči dolaska visokih stranih zvaničnika.
Kipar je procenio da će troškovi njegovog predsedavanja iznositi oko 95 miliona evra, dok je Danska potrošila oko 80 miliona evra. Tokom irskog predsedavanja, biće održan i najveći međunarodni skup te vrste u Irskoj, sa liderima 47 evropskih država, što dodatno naglašava značaj ovog perioda za zemlju.
U narednim mesecima, fokus će biti na napretku i izazovima sa kojima se suočavaju države u procesu pristupanja EU, a posebno će biti zanimljivo pratiti kako će Irska upravljati ovim pitanjima tokom svog predsedavanja.
