Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) industrijska proizvodnja u maju 2026. godine međugodišnje povećana za 0,3%. Ovaj rast se može pripisati sektorima rudarstva i prerađivačke industrije, koji su zabeležili porast od 3,2% i 1,4%, dok je sektor energetike doživeo pad od 8,6%.
U okviru prerađivačke industrije, rast je evidentiran u 13 od 24 oblasti. Najveći doprinos rastu došao je od proizvodnje motornih vozila, što je rezultat povećanih kapaciteta u automobilskoj industriji. Takođe, značajan doprinos rastu došao je i od proizvodnje naftnih derivata, što se može povezati sa normalizacijom proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Posmatrano u periodu od januara do maja 2026. godine, međugodišnji rast industrijske proizvodnje iznosio je 0,6%. Ovaj rast je vođen prerađivačkom industrijom koja je zabeležila povećanje od 1,6%. Nasuprot tome, u sektorima rudarstva i energetike došlo je do opadanja proizvodnje za 0,5% i 3,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
NBS je takođe istakla da je promet u trgovini na malo u maju bio veći za 6,2% nego u istom mesecu prethodne godine. U periodu od januara do maja, promet je realno povećan za 7,5% međugodišnje. Ovi podaci ukazuju na rast potrošnje i ekonomske aktivnosti u zemlji.
U oblasti turizma, ukupan broj dolazaka turista u maju 2026. godine bio je veći za 7,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je ukupan broj noćenja turista porastao za 5,5%. Kada se posmatra period od januara do maja, ukupan broj dolazaka turista povećan je za 7,9%, a broj noćenja za 5,7% međugodišnje. Ovi podaci ukazuju na oporavak turističkog sektora, koji je značajno pogođen tokom prethodnih godina.
Što se tiče spoljnotrgovinskih kretanja, u maju je robni izvoz povećan za 3,3% međugodišnje. U periodu od januara do maja, izvoz je bio viši za 7,7% u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, robni uvoz u maju gotovo je stagnirao, sa padom od 0,1% međugodišnje, dok je od početka godine zaključno sa majem zabeležio rast od 1% međugodišnje. Ovi podaci sugerišu da je Srbija uspešno povećala izvoz, dok se uvoz nalazi u stagnaciji, što može biti pozitivno za trgovinski bilans.
Važno je napomenuti da se ovi ekonomski trendovi dešavaju u kontekstu globalnih izazova, uključujući inflaciju i promene u potražnji na svetskom tržištu. Srbija se suočava sa izazovima, ali takođe pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja promenama u ekonomiji.
U zaključku, podaci koje je objavila Narodna banka Srbije ukazuju na blagi rast industrijske proizvodnje i poboljšanje u trgovini na malo i turizmu. Ovi pokazatelji predstavljaju pozitivne signale za ekonomiju Srbije, ali je važno nastaviti pratiti trendove i prilagođavati se globalnim izazovima kako bi se osigurao stabilan ekonomski rast u budućnosti. Očekuje se da će dalja ulaganja u infrastrukturu, inovacije i podršku preduzetništvu doprineti daljem razvoju privrede u narednim godinama.
