Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske je izjavilo da se otvorena pitanja između Hrvatske i Crne Gore moraju rešiti pre nego što Crna Gora postane članica Evropske unije. Ova izjava dolazi kao deo sve intenzivnijih pregovora između dve države, koje se bave pitanjima iz prošlosti, uključujući ratne zločine, imovinska prava i status nestalih osoba iz Domovinskog rata.
Hrvatska strana naglašava da su tokom godina pokazivali „stratešku strpljivost i razumevanje“, ali smatraju da je došlo vreme za konkretne korake od strane premijera Milojka Spajića. Među ključnim pitanjima koja zahtevaju rešenje su: obeštećenje logoraša, pronalazak nestalih iz rata, procesuiranje ratnih zločina, kao i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica koje su izgubile imovinu u Crnoj Gori. Takođe, Hrvatska traži očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj, promenu imena bazena u Kotoru, nastavak razgovora o granici na moru, kao i povrat školskog broda „Jadran“.
U ovom kontekstu, potpredsednik DNP Milun Zogović se obratio hrvatskom ministru Gordanu Grliću Radmanu, ukazujući na to da Crnom Gorom ne može upravljati Zagreb i da je odnos između dve zemlje više kao političko tutorstvo nego kao partnerstvo. Zogović je istakao da Hrvatska ne želi da obešteti porodice žrtava JNA, dok istovremeno traži obeštećenje za Morinj, gde nije bilo žrtava. Ove reči ukazuju na tenzije koje postoje između dve države, a koje su proizašle iz ratnih trauma i složenih odnosa.
U odgovoru crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova, ističe se da će Podgorica nastaviti da pristupa rešavanju otvorenih pitanja sa Zagrebom na otvoren i odgovoran način, u duhu dobrih odnosa sa susedima. Crnogorska strana podseća da su do sada potpisali ugovor o poklanjanju Doma kulture „Josip Marković“ u Donjoj Lastvi, obnovili rad međuvladinog odbora za zaštitu nacionalnih manjina, i preduzeli druge konkretne korake za očuvanje identiteta hrvatske zajednice u Crnoj Gori.
Takođe, Crna Gora je pojačala rad nadležnih institucija u oblastima kao što su nestali, procesuiranje ratnih zločina, državna granica i pitanje školskog broda „Jadran“. Pitanje državne granice se oteže više od tri decenije, i njegovo rešavanje zahteva temeljnu pripremu i odgovoran dijalog. Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu se primenjuje bez problema već 24 godine, što su Crna Gora i Hrvatska zajednički konstatovale u više navrata.
Ove izjave i potezi sa obe strane ukazuju na to da su odnosi između Hrvatske i Crne Gore i dalje složeni i zahtevaju pažljivu navigaciju. Iako postoji volja za dijalogom i rešavanjem otvorenih pitanja, istorijski kontekst i emotivna opterećenja ostaju prepreka za postizanje trajnog rešenja.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se obe strane usredsrede na konstruktivan dijalog i da rade na izgradnji međusobnog poverenja. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju mogu se pronaći rešenja koja će zadovoljiti interese i potreba oba naroda. U tom smislu, vreme koje preostaje do eventualnog članstva Crne Gore u EU biće ključno za završetak ovih pregovora i postizanje stabilnosti u regionu.
U nastavku, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, jer se očekuje da će rasprave o ovim pitanjima i dalje biti prisutne u političkom diskursu obe zemlje.
