Republički geodetski zavod je prvi put, prema metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ovi podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, dok se domaće tržište polako približava evropskom proseku. Prema agroekonomisti Milanu Prostranu, obradivo zemljište postaje sve važnije jer je njegova količina ograničena, dok su potrebe za hranom sve veće.
Prostran prognozira da će vrednost obradivog zemljišta nastaviti da raste. U Srbiji, trenutna prosečna cena hektara oranice iznosi 9.600 evra. Međutim, postoje i ekstremni slučajevi, kao što je hektar njive u blizini Bačke Topole koji je prodat za čak 120.000 evra. Prostran objašnjava da različiti faktori utiču na ovako visoke cene, uključujući predpostavke o budućim infrastrukturnim projektima ili mogućnostima da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko.
Cene zemljišta takođe rastu zbog špekulativnih aktivnosti, gde investitori očekuju profit od svojih ulaganja u ovaj sektor. U Srbiji, najatraktivnije oblasti za poljoprivredno zemljište su ravnice u Vojvodini, Stigu i Mačvi. Ipak, postoje i delovi zemlje gde se ne trguje zemljištem, jer lokalno stanovništvo ima tradicionalnu vezu sa njim. U tim oblastima, kao što su Istočna Srbija i neki delovi prema Kučevu i Petrovcu na Mlavi, zemljište se obično čuva za buduće generacije ili se iznajmljuje.
Prostran smatra da se u Srbiji loše upravlja ovim sektorom, što može biti razlog zašto su cene toliko varijabilne. Naime, u nekim delovima zemlje ne postoji ni osnovna infrastruktura koja bi omogućila razvoj poljoprivrede, dok su drugi delovi preplavljeni spekulacijama i neodrživim praksama.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, može se zaključiti da je poljoprivredno zemljište u Srbiji postalo predmet velikih interesa, kako investitora, tako i domaćih poljoprivrednika. S obzirom na globalne trendove i porast potražnje za hranom, očekuje se da će vrednost obradivog zemljišta nastaviti da raste, ali je važno da se pristupi odgovorno i sa planom kako bi se obezbedila održivost ovog dragocenog resursa.
Investicije u poljoprivredno zemljište ne samo da mogu doneti profit, već su i ključne za obezbeđivanje hrane i očuvanje ruralnih zajednica. Sa pravim pristupom i strategijama, Srbija može iskoristiti svoje resurse i stvoriti stabilniji i produktivniji poljoprivredni sektor koji će moći da odgovori na izazove budućnosti.
U tom kontekstu, važno je da se donesu odgovarajuće politike koje će podsticati održivi razvoj poljoprivrede, investirati u infrastrukturu i obrazovanje poljoprivrednika, kao i unaprediti pristup tržištu. Samo tako će se obezbediti dugoročna održivost poljoprivrednog zemljišta i doprineti razvoju celokupne ekonomije Srbije.
