Evropska komisija je danas predložila da tehnološki gigant Gugl omogući pretraživačima trećih strana pristup svojim podacima pretrage, u skladu sa Zakonom o digitalnim tržištima. Ovaj predlog uključuje i podatke koji se odnose na čet-botove sa veštačkom inteligencijom i pretraživačke funkcije, prenosi Rojters.
Viši savetnik za konkurenciju u Guglu, Kler Keli, izjavila je da će kompanija odlučno da se protivi ovim merama, ukazujući na to da one nadmašuju granice i potencijalno ugrožavaju privatnost korisnika. Kako je Keli naglasila, „stotine miliona Evropljana poveravaju Guglu svoje najosetljivije pretrage, uključujući privatna pitanja o svom zdravlju, porodici i finansijama, a predlog Evropske komisije bi nas primorao da ove podatke predamo trećim licima, uz opasno neefikasnu zaštitu privatnosti“.
Evropska komisija je istakla da predložene mere obuhvataju obim, sredstva i učestalost podataka pretrage koje Gugl mora da deli, kao i mere za osiguranje anonimnosti ličnih podataka. Takođe, predlozi uključuju procese koji regulišu pristup korisnika podacima pretrage i parametre za određivanje cena podataka pretrage.
Cilj ovih mera, kako je objašnjeno iz Komisije, je da se omogućiti trećim onlajn pretraživačima ili ‘korisnicima podataka’ da optimizuju svoje usluge pretrage i na taj način ospore trenutnu dominaciju Gugl pretrage. Ove promene su deo šireg nastojanja EU da poveća konkurenciju na digitalnom tržištu i smanji monopolističke prakse velikih tehnoloških kompanija.
Interesne strane imaju rok do 1. maja da dostave svoje mišljenje o predloženim merama, a konačna odluka trebalo bi da bude doneta u julu. Ovaj proces konsultacija je ključan za oblikovanje budućih pravila i regulativa koje će uticati na način na koji tehnološke kompanije posluju u Evropi.
Dok se ova debata odvija, važno je napomenuti da se u pozadini borbe za digitalna prava i privatnost korisnika nalazi sve veći pritisak na velike tehnološke kompanije da postanu transparentnije u vezi sa podacima koje prikupljaju i koriste. Gugl, kao jedan od najvećih igrača na tržištu, često se suočava sa kritikom zbog načina na koji upravlja korisničkim podacima.
S obzirom na sve veće zahteve za zaštitom privatnosti i sigurnosti podataka, ovaj predlog Evropske komisije može da označi značajnu promenu u načinu na koji se digitalna tržišta reguliraju. U tom smislu, reakcije drugih tehnoloških firmi i industrijskih udruženja će biti od suštinskog značaja za oblikovanje budućnosti digitalne ekonomije u Evropi.
Naredni meseci će biti ključni za razvoj situacije, s obzirom na to da će se različite strane zalagati za svoje interese. Ako se predlog usvoji, to bi moglo otvoriti vrata za nova rešenja i inovacije u oblasti pretrage na internetu, ali i doneti nove izazove u smislu zaštite privatnosti korisnika.
U svakom slučaju, ovaj potez Evropske komisije predstavlja značajan korak prema regulaciji digitalnog tržišta i može imati dugoročne posledice na način na koji tehnološke kompanije posluju u budućnosti. Sa sve većim naglaskom na odgovorno upravljanje podacima i zaštitu privatnosti, Gugl i slične kompanije će morati da se prilagode novim standardima i zahtevima tržišta.
