Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije nedavno je objavilo zvanično obaveštenje o projektu modernizacije i izgradnje dvokolosečne brze pruge na Koridoru 10 kroz Severnu Makedoniju. Ovaj projekat ima za cilj unapređenje železničkog saobraćaja između Centralne Evrope, Srbije, Severne Makedonije i Grčke, a prvi radovi počinju na granici između Srbije i Severne Makedonije, kod prelaza Tabanovce.
Prema informacijama iz obaveštenja, postupak procene uticaja na životnu sredinu trenutno je u fazi skrininga, što omogućava nadležnim organima i javnosti u Srbiji da se upoznaju sa tehničkim detaljima projekta. Nova infrastruktura će biti dugačka oko 195 kilometara i omogućavaće brzine do 160 km/h za putničke vozove i oko 120 km/h za teretne. Stari tuneli na ovoj ruti, koji više ne ispunjavaju evropske standarde, biće napušteni, a umesto njih planira se izgradnja 19 novih tunela ukupne dužine od 19 kilometara.
Ovaj projekat obuhvata značajne građevinske aktivnosti, uključujući izgradnju 59 novih objekata kao što su mostovi, podvožnjaci i nadvožnjaci. Planirano je iskapanje oko 18,8 miliona kubnih metara materijala i izrada nasipa od oko 2,7 miliona kubika. Takođe, biće utrošeno preko 566.000 pragova i više od 45.000 tona šina. Klasični tucanik u tunelima biće zamenjen betonskim pločama, a pruga će biti opremljena modernim sistemom za kontrolu vozova.
Projekat se direktno povezuje sa planovima Srbije za modernizaciju južnog kraka Koridora 10. U toku je završna priprema dokumentacije za izgradnju dvokolosečne pruge od Beograda do Niša. Radovi na deonici Niš-Brestovac već su u toku, dok se na deonici Brestovac-Preševo radi na projektno-tehničkoj dokumentaciji. Ove aktivnosti doprinose sinhronizaciji železničkog saobraćaja između Srbije i Severne Makedonije, a dve zemlje su potpisale Memorandum o saradnji kako bi obezbedile nesmetano povezivanje pruga na granici.
Modernizacija dela pruge u Severnoj Makedoniji predstavlja ključni korak ka izgradnji brze železničke magistrale između Beograda i Atine. Kada ovaj koridor bude završen, vozovi iz Srbije neće se više zaustavljati na granici, već će nesmetano nastaviti ka Skoplju i Solunu, čime će se značajno poboljšati brzina i efikasnost transporta. Sa ekonomskog aspekta, povećanje brzine teretnih vozova na 120 km/h i uvođenje drugog koloseka drastično će ubrzati transport robe iz grčkih luka, što će pozitivno uticati na domaću privredu.
Pored bržih i jeftinijih transportnih opcija, Srbija će profitirati i od viših prihoda od tranzitnih taksi, jer će modernizovani Koridor 10 privući više kargo operatera koji povezuju Centralnu Evropu sa Egejskim morem. Ovaj projekat takođe donosi revoluciju u putničkom saobraćaju, omogućavajući građanima Srbije da putuju do Skoplja ili Soluna u veoma kratkom vremenskom periodu.
Završetkom svih faza sa obe strane granice, region će dobiti jedinstven i interoperabilan železnički sistem. Očekuje se da bi kompletna brza veza mogla da bude operativna do 2031. godine, čime će se značajno unaprediti povezanost i mobilnost u ovom delu Balkana. Modernizacija železnice nije samo tehnički projekat, već i strateška investicija koja će doprineti razvoju regionalne ekonomije i boljoj integraciji zemalja u regionu.
