Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP), održao je snažan govor tokom rasprave o predloženim izmenama Ustava Crne Gore. U svom obraćanju, on je izrazio oštar stav o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, posebno ukazujući na to da su predložene ustavne promene zapravo pokušaj da se oživi politički „zombi“ Ranko Krivokapić, kojeg je nazvao simbolom anti-srpske politike.
Knežević je naglasio da su ove promene deo Krivokapićevog „životnog dela“, za koje tvrdi da predstavlja „najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore.“ U ovom dokumentu, prema njegovim rečima, ne postoji srpski jezik kao službeni jezik, kao ni trobojka kao narodni simbol. On je takođe istakao da su u himni uključeni stihovi presuđenog ratnog zločinca Sekule Drljevića, što dodatno pojačava njegovu kritiku.
On je ukazao na istorijski kontekst, napominjući kako su poslanici srpske nacionalnosti 2007. godine odbili da glasaju za ovaj ustav. Knežević je uporedio današnje događaje s onima od pre skoro 20 godina, kada su se doneli „najantisrpskiji dokumenti.“ Po njegovom mišljenju, trenutna parlamentarna većina, okupljena oko Johana Satlera, izvestan je pokušaj da se oživi Krivokapić i time se dodatno potkopava srpski identitet i istorija.
Knežević je takođe istakao da je situacija za Srbe u Crnoj Gori dramatično pogoršana. Prema njegovim rečima, nikada nije bilo više zabrana za Srbe, a istovremeno su se pojavili problemi s putovanjem, posebno u Hrvatsku i na Kosovo i Metohiju. On je ukazao na to da se srpskim političarima često zabranjuje ulazak u susedne države, što on vidi kao znak da su Srbi postali „glavni problem“ u Crnoj Gori.
U svom govoru, Knežević je pokrenuo i pitanje odgovornosti srpskih političara. On je kritizovao Milojka Spajića, koji je, prema njegovim rečima, „najveći Srbin među nama,“ zbog njegovog ćutanja dok se dešavaju ovakvi incidenti. Knežević je istakao da je Spajić, kao jedini predstavnik srpskog identiteta, previše pasivan, dok se srpskoj omladini zabranjuje ulazak na Gazimestan i dok se ostalim srpskim funkcionerima zabranjuju ulazi u Hrvatsku i na Kosovo.
Knežević je izrazio sumnju da je situacija rezultat odnosa sa drugim narodima, poput Hrvata ili Albanaca, već smatra da je problem u srpskom identitetu i njegovoj percepciji u Crnoj Gori. On je kritikovao vladajuću strukturu, naglašavajući da se Srbima uskraćuje osnovna prava, dok se istovremeno promovišu politike koje su usmerene protiv srpskog naroda.
U zaključku, Knežević je pozvao na preispitivanje trenutne političke situacije i na potrebu da se ojača srpski identitet i prava u Crnoj Gori. Njegov govor je izazvao pažnju medija i javnosti, a mnogi smatraju da je to jedan od najvažnijih političkih istupa u poslednje vreme. Njegova retorika ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva i na složenu političku situaciju koja zahteva hitnu pažnju i rešenje.
Kneževićeve reči, koje su izazvale brojne reakcije, ukazuju na to da se u Crnoj Gori nastavlja borba za očuvanje identiteta i prava srpskog naroda, u svetlu sve većih izazova i pritisaka sa kojima se suočavaju. On je takođe naglasio važnost solidarnosti među Srbima, kako bi se osiguralo da se njihova prava i istorija ne zaborave.
