Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je da će globalna potražnja za naftom u 2026. godini prvi put od 2020. godine opasti. Očekuje se da će pad iznositi oko milion barela dnevno, a uzrok tome su višekratni porasti cena nafte i problemi u fizičkom snabdevanju. Ova situacija dodatno je pogoršana sukobom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji je doveo do blokiranja brodova koji prevoze sirovu naftu u Persijskom zalivu, što je onemogućilo njihov bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za isporuku nafte i gasa.
Džim Burkhard, potpredsednik i šef istraživanja sirove nafte u S&P Global Energy, istakao je da je budućnost Ormuskog moreuza sada neizvesnija nego pre početka rata. Iran nastavlja da pokušava da kontroliše ovu vitalnu morsku rutu, dok SAD nisu uspele da potpuno obnove normalan saobraćaj.
Prema izveštaju, globalna potražnja za naftom u maju 2026. godine prosečno je iznosila 97,9 miliona barela dnevno, što predstavlja pad od 5,3 miliona barela u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Najveći pad potražnje zabeležen je u Aziji, posebno u Kini, gde je došlo do smanjenja potrošnje za 1,5 miliona barela dnevno, što čini devet procenata ukupne potrošnje.
Burkhard je napomenuo da je Peking značajno smanjio kupovinu nafte na svetskom tržištu zbog rasta cena u proleće, dok je Danijel Sternof iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija objasnio da je Kina privremeno usporila popunjavanje svojih strateških rezervi. Krhko primirje u sukobu omogućilo je nekim brodovima da napuste Ormuski moreuz tokom juna, što je povećalo ponudu na tržištu i dovelo do smanjenja cena nafte. Ipak, cene benzina, dizela i drugih derivata ostale su visoke zbog oštećenja rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku.
Za razliku od globalnih trendova, američki vozači nisu značajno smanjili potrošnju. U maju je prosečna cena galona običnog benzina u SAD prešla 4,50 dolara, što je više od 50 procenata u poređenju sa periodom pre rata. Međutim, potrošnja benzina u drugom kvartalu 2026. godine je porasla. Sternof objašnjava da deo razloga leži u tome što domaćinstva u SAD godinama troše manji deo svojih prihoda na gorivo, kao i u povratku zaposlenih sa rada na daljinu u kancelarije.
Sternof je naglasio da, iako su cene goriva politički osetljiva tema, ljudi u višim prihodnim kategorijama u SAD možda se žale na visoke cene, ali zapravo ne smanjuju potrošnju. Ova situacija može biti rezultat ekonomskih prilika koje omogućavaju veće troškove, kao i povratak u normalan način života nakon pandemije.
U svetlu ovih promena, analitičari upozoravaju na moguće dugoročne posledice po globalna tržišta energenata, s obzirom na to da se potražnja u ključnim regijama smanjuje dok se sukobi i geopolitičke napetosti nastavljaju. IEA predviđa da bi se ovi trendovi mogli nastaviti, ukoliko se ne postignu stabilniji uslovi na tržištu i ukoliko se ne reše problemi sa snabdevanjem.
Sve ove promene u globalnoj potražnji za naftom i potrošnji goriva u SAD predstavljaju kompleksnu sliku energetskih tržišta u trenutku kada su stabilnost i sigurnost snabdevanja ključno važni za ekonomije širom sveta. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi trendovi razvijati i koje bi posledice mogli imati na globalnu ekonomiju i potrošačke navike.
