Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas u Viljnusu da Evropa mora biti spremna na nove ruske provokacije i ojačati kapacitete za odgovor na hibridne pretnje. Tokom sastanka sa litvanskim premijerom Mindaugasom Sinkevičijusom, Kalas je naglasila potrebu za jačanjem odbrane i zaštitom demokratija od spoljnog mešanja. „Moramo da obezbedimo da Evropa ima kapacitet i odlučnost da deluje kada je to potrebno“, izjavila je ona.
Kalas je upozorila na sve učestalije i neodgovornije hibridne napade Rusije, posebno u svetlu predstojećih izbora za Državnu dumu, naglašavajući da se mogu očekivati nove provokacije na evropskom tlu. „Verovatno ćemo videti još napada, poput onog u Lajpcigu, i moramo biti spremni da odgovorimo“, dodala je Kalas.
Prema njenim rečima, Litvanija je među članicama EU koje su najviše izložene tim napadima, uključujući povrede vazdušnog prostora, kampanje dezinformisanja i sabotaže. Kalas je istakla da iskustvo Litvanije u vezi sa ovim prijetnjama treba da doprinese oblikovanju zajedničkog odgovora EU.
Kada je reč o Rusiji, Kalas je izjavila da ta zemlja nije zainteresovana za mir. „Rusija zapravo nije zainteresovana za mir, naprotiv. Gubeći inicijativu, oni bombarduju civile“, rekla je ona. Ova izjava dolazi nakon što su američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner posetili Moskvu i Kijev tokom vikenda, pokušavajući da obnove napore za okončanje borbi.
Kalas je dodala da je pozitivno što je specijalni izaslanik prvi put posetio Kijev, jer je to značilo tri dana bez bombardovanja civila za Ukrajince. Vitkof i Kušner su se sastali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, obnavljajući napore da se okončaju sukobi.
Iako su pregovori i dalje u zastoju, ključni problem ostaje pitanje Donbasa, koji Rusija ne kontroliše u potpunosti, ali zahteva da bude obuhvaćen mirovnim sporazumom. Kalas je naglasila da EU mora biti jedinstvena u svojim odgovorima na pretnje i da je važno da se dodatno ojačaju kapaciteti za odgovor na hibridne napade.
U svetlu ovih izazova, Evropska unija se suočava s potrebom da razvije strategije koje će joj omogućiti da adekvatno reaguje na sve vrste pretnji, kako vojnog, tako i nevojničkog karaktera. Kalas je istakla da je neophodno ojačati saradnju među članicama EU kako bi se stvorila čvrsta i koordinisana odbrambena strategija.
Litvanija, kao jedna od najugroženijih članica, može poslužiti kao primer za druge zemlje članice u borbi protiv hibridnih pretnji. Kalas je naglasila da je važno da članice EU dele informacije i resurse kako bi se stvorila efikasna mreža zaštite od spoljnog mešanja.
S obzirom na trenutne tenzije u regionu, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini, jasno je da se EU mora suočiti s izazovima koji dolaze iz Rusije. Kalasova je pozvala na jedinstvo i odlučnost među članicama, naglašavajući da samo zajedno mogu odgovoriti na pretnje koje dolaze iz Moskve.
U zaključku, visoka predstavnica EU je podvukla da Evropa mora biti spremna i sposobna da odgovori na sve izazove koji se pred njom nalaze. Ojačanje kapaciteta za odgovor na hibridne pretnje i zaštita demokratija su ključni prioriteti u narednim mesecima, a Litvanija će igrati važnu ulogu u oblikovanju buduće strategije EU.
