U Beogradu postoji veliki broj privatnih parking prostora, ali nedostaje jedinstven zvaničan podatak o njihovom tačnom broju. U centru grada dominantni su javni parkinzi, ali se pored njih mogu naći i manji komercijalni i polu-privatni parking prostor. Mnogi od ovih parkinga nalaze se u tržnim centrima, a mali privatni parking prostori su prisutni u naseljima kao što su Zvezdara, Voždovac, Palilula i Čukarica, gde se često nude mesta u dvorištima i manjim objektima.
Novi Beograd je deo grada koji ima najviše prostora za privatne parkinge, ali su ti prostori najčešće vezani za firme i tržne centre. Parking-servisi oko aerodroma rade kao organizovan privatni biznis i nude razne usluge, uključujući nadzor 24/7 i transfer do terminala, kao i mogućnost online rezervacija.
Postavlja se pitanje koja je procedura potrebna da privatnik otvori parking. Privatni parkinzi registrovani su pod različitim šiframa delatnosti. Advokat Nemanja Rodić objašnjava da postoje šifre koje pokrivaju više delatnosti, što olakšava otvaranje parkinga. „Teoretski, možete uzeti bilo koju vrstu pružanja usluge koja se ne kosi mnogo sa samim tim. Bilo koja uslužna delatnost koja može biti srodna tome, prilično je laka za otvaranje“, navodi Rodić.
Većina privatnih parkinga otvaraju firme registrovane kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Pre nego što se registruje firma, oni koji žele da se bave ovom delatnošću često iznajmljuju plac. Rodić navodi da se obično sklapa ugovor o zakupu koji ne definiše nužno namenu, a kada posao postane ozbiljniji, otvara se privredno društvo koje se registruje za naplatu usluga. Popularni su parkinzi u blizini aerodroma, gde se očekuje ozbiljnija organizacija koja garantuje sigurnost vozila.
Za manje projekte, privatnici mogu jednostavno iznajmiti parcelu, postaviti rampu i iznajmljivati prostor bez posebnog dogovora. Lokacija, vrsta zemljišta i poslovna ideja igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Rodić naglašava da vrsta dokumentacije varira od opštine do opštine i zavisi od ideje za prostor.
Osnovne stvari koje su potrebne su ili vlasništvo ili zakup na parceli, a zatim otvaranje firme. Ukoliko se planira pružanje dodatnih usluga, kao što su sistemi zaštite, potrebne su dodatne dozvole. „Sve zavisi od ideje, kako parking treba da izgleda i kako će privredno društvo funkcionisati. Ne možemo reći da je nešto univerzalno“, dodaje Rodić.
Bezbednost na privatnim parking prostorima je takođe važna. Ljudi često ocenjuju bezbednost na osnovu izgleda parkinga. U ozbiljnijim slučajevima angažuje se fizičko obezbeđenje, a koristi se i video nadzor koji omogućava praćenje situacije u svakom trenutku. To povećava sigurnost i omogućava bržu reakciju u slučaju incidenta.
Privatni parkinzi u tržnim centrima su obično u vlasništvu samih tržnih centara. Rodić napominje da većina ovih parkinga ima disklejmere koji ih oslobađaju odgovornosti za nastalu štetu ili krađu. „Njihova obaveza je da vam pruže mogućnost parkinga, ali neće biti odgovorni ako neko obije vozilo“, objašnjava on.
Takvi parkirni prostori mogu imati videonadzor i pružiti određenu sigurnost, ali nisu odgovorni za eventualne štete. Ljudi bi trebalo da budu svesni ovih faktora kada biraju privatni parking, posebno u tržnim centrima, gde je bezbednost često na prvom mestu.
Na kraju, privatni parking prostori u Beogradu predstavljaju značajan deo infrastrukture grada, ali se sa sigurnošću može reći da postoji potreba za boljim uređenjem i standardizacijom ovog sektora, kako bi se povećala efikasnost i sigurnost za sve korisnike.
