BEOGRAD – Muzičar Nele Karajlić izjavio je danas da je na Balkanu imanentan rat koliko i mir, ističući da je „Ave Serbia“ Jovana Dučića najlepša rodoljubiva pesma. On smatra da angažman pop kulturnih ličnosti nema veliki uticaj na politiku, te da bi novu „Top listu nadrealista“ radio kao bržu i eksplozivniju.
Karajlić je u razgovoru za Tanjug otkrio da je svoj prvi, nedavno objavljeni samostalni album nazvao „Pijani brod“ jer odražava atmosferu pesama, a ujedno predstavlja i zamenu za pojam Nojev brod, koji je prečesto korišćen u umetnosti. Od trenutka kada je rođen, slušao je priče da svet ide ka katastrofi i da je samo pitanje vremena kada će početi Treći svetski rat. Iz tog konteksta proizašla je ideja Nojeve barke u pesmi „Sipaj, ne pitaj“, gde su dronovi prisutni, ali svi su dobro raspoloženi.
„Naje iskustvo da si u najtežim trenucima – a imali smo priliku da prolazimo kroz ratove i promene sistema – najopušteniji i najraskalašaniji. Kreneš da se veseliš, siguran si da gore od ovog nema. Pesmu u stvari peva Noje“, rekao je Karajlić.
Na albumu se nalazi i pesma „Ave Serbia“, u kojoj su korišćeni stihovi Jovana Dučića. Karajlić je ocenio da je to „najlepša rodoljubiva pesma ikad napisana“, naglasivši da reč Srbija nikada nije spomenuta. On se prisetio kako je pesma nastala tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je osetio potrebu da napravi nešto patriotsko.
„Ja nisam neki veliki nacionalista, već patriota zbog nepravde“, rekao je, ukazujući na to da je 19 zemalja bombardovalo jednu malu zemlju. Pesma „Ibar voda“ predstavlja „metaforu naše istorije, paralelno divote i Golgote“, a Karajlić je kroz nju pokušao da ispriča celokupnu našu istoriju od Avrama do 1999. godine.
„Poenta je da je Bog, koliko god da je bio izdašan prema nama, davši nam najlepši komad zemlje u kojoj niko ne može da umre od gladi, kao kompenzaciju dao da nam i vojske jašu kraj Ibarske magistrale, od pamtiveka do danas“, ocenio je muzičar. Kada je izbio rat u Jugoslaviji, shvatio je da nam je rat jednako imanentan kao mir, jer je video „sa kojom je lakoćom naš čovek uzeo oružje u ruke“, uprkos punim frižiderima.
Karajlić smatra da je Balkanu, posebno Bosni i Hercegovini, potrebna veća duhovna kohezija, ističući da je „duh mnogo jači od tela i pokreće sve“. On je ocenio da su stranke u BiH 1992. godine napravile stratešku grešku misleći da je važno imati sve materijalne resurse, dok su duhovni aspekti ostali zapostavljeni.
Pored toga, Karajlić je primetio da se javne ličnosti danas politički angažuju više kao trend i sredstvo biznisa, nego iz stvarne želje za promenom. Kao primer je naveo američku pevačicu Tejlor Svift, koja napada predsednika Donalda Trampa, a njeni tekstovi se bave uglavnom temama bliskim devojčicama. On takođe smatra da angažman javnih ličnosti iz sveta popularne kulture nema veliki uticaj, što je jasno kao dan.
Osim toga, komentarišući eliminacionu utakmicu Svetskog prvenstva u fudbalu, Karajlić je naveo kako je ekipa Sjedinjenih Država izgubila od Belgije, delom zbog Trampovog zahteva da se ukine crveni karton jednom američkom igraču. On je ukazao na važnost kohezije unutar tima i kako pravila utiču na igru.
Karajlić se takođe osvrnuo na fenomen migracija u fudbalu, navodeći Zlatana Ibrahimovića kao primer, i kako je on ponosno predstavio kulturu svoje prapostojbine. Na kraju, muzičar je otkrio da je u procesu pisanja nove knjige o teškom periodu devedesetih godina, sa novim stilom pisanja koji će čitaoci moći brže da prate.
Karajlić je zaključio da bi bio otvoren za snimanje nove „Top liste nadrealista“, ali uz naglasak na bržu i eksplozivniju formu, koja bi se bolje uklopila u današnje vreme.
