U Savetu Evropske unije se trenutno formira tim koji će raditi na pripremi ugovora o pristupanju Crne Gore EU, kao i na reviziji evropskog zakonodavstva na crnogorskom jeziku. Ovu informaciju je objavila ministarka evropskih poslova, Maida Gorčević, koja je pozvala diplomirane pravnike da se prijave za učešće u ovom procesu. Gorčević je naglasila da EU nastavlja konkretne pripreme za članstvo Crne Gore, ističući da se otvaraju nove mogućnosti za građane Crne Gore da razvijaju svoje karijere u evropskim institucijama.
Lider Demokratskog narodnog pokreta (DNP), Milan Knežević, izrazio je sumnju u vezi sa ovom odlukom, smatrajući da formiranje novog tima Saveta EU za crnogorski jezik ukazuje na to da neće doći do izmena Ustava koje bi normirale srpski jezik kao službeni u Crnoj Gori. Knežević je na društvenoj mreži „Iks“ napisao da se time potvrđuju njegove prethodne tvrdnje o namerama vlasti.
Prema Kneževiću, ovakva odluka je usmerena protiv građana koji su se na popisu izjasnili kao govornici srpskog jezika. On je rekao da je to „direktan pucanj“ u sve one koji su se izjasnili kao Srbi na popisu. Kritikujući crnogorskog premijera Milojka Spajića, Knežević je izjavio da ova situacija predstavlja „veleizdaju“ i da bi se stvari dodatno pogoršale da Spajić ne voli Srbiju.
Dok Gorčević formira timove za crnogorski jezik, srpski jezik ostaje marginalizovan, smatra Spasoje Tomić, funkcioner Slobodne Crne Gore i profesor. Tomić je ocenio da ministarka ignoriše činjenicu da većina građana Crne Gore govori srpskim jezikom. On je rekao da srpski jezik nije samo „tehničko pitanje“, već ključni deo identiteta većine naroda u Crnoj Gori i kao takav ne može biti gurnut u stranu dok se prave strukture za drugi jezik.
Na dnevnom redu Skupštine Crne Gore našle su se i izmene Zakona o crnogorskom državljanstvu, koje su izazvale burnu raspravu među poslanicima. Knežević je prokomentarisao da se u Crnoj Gori „normalizuje“ ponašanje koje bi nekada bilo neprihvatljivo, ističući da se sada legalizuju razne pojave koje se ne uklapaju u tradicionalne norme. On je postavio pitanje o sudbini 300 hiljada Srba koji su nakon referenduma ostali bez državljanstva, naglašavajući da je potrebno pronaći rešenje za njih.
Knežević je takođe postavio retoričko pitanje o tome koje bi državljanstvo imao Njegoš da je danas živ, ukazujući na činjenicu da Crna Gora ima visok procenat građana koji su se dobrovoljno odrekli svog državljanstva. On je istakao da Srbi iz Crne Gore koji žive u Srbiji i Crnoj Gori imaju samo pravo na grob, a da njihovi članovi porodice moraju da idu u ambasadu da bi dobili potrebne dozvole za sahranu u Crnoj Gori.
Na sednici parlamenta došlo je do verbalnog sukoba između Kneževića i ministra policije Danila Šaranovića, što dodatno ukazuje na napetosti u crnogorskoj politici. Ovi događaji osvetljavaju složenu situaciju u kojoj se nalazi Crna Gora, gde se pitanja identiteta, jezika i državljanstva sukobljavaju sa težnjama ka evropskim integracijama.
S obzirom na trenutne okolnosti, očigledno je da će pitanja jezika i nacionalnog identiteta i dalje biti ključna tema u političkom diskursu Crne Gore. Pristupanje EU donosi sa sobom niz izazova, a očuvanje jezičke i kulturne raznolikosti biće od suštinske važnosti u ovom procesu. Razvoj situacije u vezi sa crnogorskim jezikom i njegovim statusom u okviru evropskih institucija biće od velike važnosti za dalju političku stabilnost i društvenu koheziju u zemlji.
