Brisel – Evropska komisija (EK) je danas pozvala grupu država članica Evropske unije koje se zalažu za smanjenje zajedničkog budžeta da odustanu od svojih zahteva za dodatnim smanjenjem finansijskog okvira EU. Ova upozorenja su došla u trenutku kada se raspravlja o budućem budžetu Unije, a EK ističe da bi takav potez mogao ozbiljno ugroziti finansiranje novih prioriteta, uključujući bezbednost, konkurentnost i istraživanje.
Na godišnjoj konferenciji posvećenoj Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF), evropski komesar za budžet Pjotr Serafin je naglasio da smanjenje predloženog sedmogodišnjeg budžeta za period od 2028. do 2034. godine ne bi samo ograničilo sposobnost Unije da odgovori na nove izazove, već bi takođe primoralo države članice da povećaju sopstvenu javnu potrošnju. Ove tvrdnje su prenete putem medijske agencije Euraktiv.
Serafin je upozorio da bi smanjenje zajedničkog budžeta moglo na kraju doneti više troškova evropskim poreskim obveznicima. Nacionalne vlade bi morale pojedinačno da preuzmu finansiranje istih projekata, a verovatno bi se suočile i sa nepovoljnijim uslovima zaduživanja. Ova situacija bi mogla stvoriti dodatni pritisak na državne budžete i otežati realizaciju važnih projekata koji su u interesu svih građana EU.
U aktuelnom trenutku, države članice se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske posledice pandemije, geopolitičke tenzije i klimatske promene. S obzirom na to, EK smatra da je neophodno obezbediti adekvatna sredstva za suočavanje sa ovim problemima. Smatra se da bi smanjenje budžeta moglo značajno oslabiti zajedničke napore EU u oblasti bezbednosti, inovacija i konkurentnosti na globalnom tržištu.
Jedan od ključnih prioriteta za budući budžet je jačanje bezbednosti unutar Unije. U svetlu rastućih pretnji, uključujući sajber napade i terorizam, EK naglašava važnost investiranja u zaštitu građana. Takođe, istraživanja i inovacije su od suštinske važnosti za održavanje konkurentnosti EU na globalnom tržištu, što dodatno naglašava potrebu za adekvatnim finansijskim sredstvima.
Smanjenje budžeta bi takođe moglo ugroziti projekte koji se odnose na klimatske promene i održivi razvoj, što je jedan od ključnih ciljeva EU u narednim godinama. EK se zalaže za prelaz na zelenu ekonomiju i smanjenje emisije ugljen-dioksida, a to zahteva značajna ulaganja i resurse. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, EK se nada da će države članice preispitati svoje stavove i shvatiti da je veći budžet u interesu svih.
Reakcije država članica na poziv EK su različite. Dok neki podržavaju ideju o većem budžetu, drugi smatraju da bi trebalo smanjiti troškove i fokusirati se na nacionalne prioritete. Ova rasprava je dodatno zakomplikovana ekonomskim izazovima s kojima se EU suočava, a koji su pogoršani krizom izazvanom pandemijom COVID-19.
U ovom kontekstu, budućnost zajedničkog budžeta EU ostaje neizvesna. Kako se približava 2028. godina, kada bi novi budžet trebao da stupi na snagu, očekuje se da će se nastaviti intenzivne rasprave među državama članicama. EK će nastaviti da se zalaže za veći budžet, naglašavajući važnost zajedničkog delovanja i solidarnosti među članicama.
U zaključku, Evropska komisija poziva na saradnju i razumevanje među državama članicama kako bi se osigurao adekvatan budžet za suočavanje sa izazovima koji se pred EU nalaze. Smanjenje budžeta bi moglo imati dugoročne negativne posledice, ne samo za pojedine države, već i za celu Uniju. Zajednički napori i ulaganja su ključni za postizanje stabilnosti, prosperiteta i sigurnosti za sve građane Evrope.
