Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropa mora da se pripremi za „novu eru evropske bezbednosti“ nakon što je Rusija okrivljena za pokušaj sabotaže na aerodromu u Lajpcigu. Ova situacija dodatno je naglasila hitnost i ozbiljnost pretnji koje dolaze iz Moskve. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da Alijansa mora da ima kapacitete da se suoči sa ovakvim pretnjama, a Ukrajini su konačno obećani dugo traženi protivvazdušni sistemi.
Ruski dron natovaren eksplozivom predstavlja novu fazu rata i tešku realnost za evropske države. Fon der Lajen je naglasila da će Unija od sada tretirati svoju civilnu infrastrukturu kao potencijalne mete i zaštititi je u skladu s tim. „Evropa već ima brze timove za odgovor i računa na snagu svog jedinstvenog tržišta, kao i na sankcije koje slabe rusku ekonomiju“, dodala je.
Ona je takođe istakla ozbiljnost situacije rečima: „Da je ovaj napad uspeo, to bi rezultiralo ogromnom štetom i mogućim gubitkom ljudskih života. Ovo je bio napad u kojem je korišćena vojna tehnologija, izveden od strane ruskih operativaca na tlu Evropske unije. Mi to nećemo tolerisati.“
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, takođe je upozorio na ozbiljnost pretnji koje predstavlja Rusija. „Opasnosti koje Rusija predstavlja su jasne i radimo non-stop kako bismo bili spremni da zaštitimo naše stanovništvo. Ako Rusija misli da će nas podeliti ovim pretnjama ili pokolebati u podršci Ukrajini, varaju se“, rekao je Rute.
Ove poruke su se nastavile na sastanku ministara spoljnih poslova u Irskoj, gde je predstavljena lista dodatnih 1.600 subjekata u Rusiji koji će biti sankcionisani. Neke članice EU pristale su da ustupe Ukrajini protivvazdušne projektile koje je predsednik Zelenski mesecima tražio. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas nije otkrila koje su to zemlje, ali je izrazila zadovoljstvo zbog podrške.
„Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo čuli od naših članica da će pružiti vazdušnu podršku koju smo toliko dugo tražili. Za zaustavljanje ruskih projektila podjednako su važni PVO sistemi koliko i zaustavljanje lanca snabdevanja Moskvi“, izjavila je Kalas. Ona je napomenula da je Ukrajina identifikovala više od 5.500 zapadnih i azijskih delova u ruskom naoružanju, što je, kako je rekla, nedopustivo nakon četiri godine rata.
Ovo je prvi put da je direktno prst uperen prema Moskvi u vezi sa hibridnim napadima za koje se sumnja da ih izvodi Rusija. Nemačka je podigla ovo pitanje na nivo Evropske unije i dobila podršku ostalih članica. Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful istakao je važnost zajedničke evropske poruke: „Važno je da Rusija jasno vidi da je Evropa ujedinjena. Moskva mora da shvati da je vojno rešenje putem nasilja i hibridnih operacija propalo.“
Nemačka je takođe preduzela konkretne korake, zatvorivši ruski konzulat u Bonu i raskinuvši dogovor o radu ruske kuće u Berlinu. Kremlj je najavio da će adekvatno odgovoriti na ove poteze, dodatno pogoršavajući napetosti između dve strane.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, komentarišući optužbe Berlina, izjavio da mu nije jasno šta se iza njih krije, ali da je evidentno da nemački kancelar Fridrih Merc gubi podršku javnosti jer, kako je rekao, „nije u stanju da zaštiti nacionalne interese.“ Putin je kritikovao nemačku vladu, tvrdeći da se suočava sa teškom domaćom političkom situacijom i da građani ne veruju njenim postupcima.
U svetlu ovih događaja, situacija u Evropi postaje sve napetija, a lideri EU i NATO-a su primorani da preispitaju svoje strategije i pristupe u suočavanju sa ruskim pretnjama. Jasno je da se Evropa suočava sa izazovima koji zahtevaju jedinstven i odlučan odgovor kako bi se očuvala sigurnost i stabilnost na kontinentu.
