U Evropu se ponovo vraćaju ekstremne temperature samo nekoliko nedelja nakon smrtonosnog toplotnog talasa koji je pogodio kontinent. Španska meteorološka agencija AEMET već je izdala žuto upozorenje za delove zemlje zbog značajnog porasta temperatura, dok je severoistoku podeljeno narandžasto upozorenje zbog padavina i oluja.
Meteorolozi predviđaju da će Sevilja, Saragosa i Kordoba biti među najteže pogođenim gradovima, s temperaturama koje će do početka naredne nedelje dostići gotovo 40 stepeni. Očekuju se i tropske noći, kada noćne temperature ne padaju ispod 20 stepeni, što dodatno otežava život lokalnom stanovništvu.
Francuska se priprema za maksimalne temperature od 39 stepeni na jugozapadu i u regionu Bordoa, što dolazi nakon prošlomesečnog toplotnog talasa koji je izazvao visok broj smrtnih slučajeva. U Portugalu, meteorolozi najavljuju porast temperatura od subote, dok se očekuje da će u nekim regionima doseći i 40 stepeni ili više.
U Italiji, meteorolozi upozoravaju na dolazak vrućeg vazduha iz suptropskih širina severne Afrike, što bi moglo doneti ekstremne temperature na jug zemlje, s Florencijom koja bi mogla dostići 40 stepeni. Čak i zemlje koje su obično hladnije, poput Bugarske i Rumunije, beleže porast temperatura, sa prognozama da će u unutrašnjosti dostići 38 stepeni.
Prema rečima meteorologa Jone Vergini, ovaj porast temperatura nije samo prolazni toplotni talas, već predstavlja strukturni događaj u atmosferi. Opisuje ga kao „udžbenički primer nove normalnosti“, naglašavajući da gasovi koji zadržavaju toplotu nastavljaju da zagrevaju planetu. Vergini ističe da južna Evropa pokazuje znakove prilagođavanja na ekstremne vrućine, ali ta prilagodba ne štiti fizičku infrastrukturu.
Povećanja u potrošnji električne energije zbog upotrebe klima uređaja već su dovela do problema sa elektroenergetskim mrežama u Italiji, dok su mnogi sistemi javnog prevoza dizajnirani prema temperaturnim granicama iz prošlog veka, čime su postali ranjivi na ekstremne vrućine. U poslednjem incidentu, Torino je pretrpeo velika isključenja struje zbog opterećenja lokalne mreže usled toplotnog talasa.
U Francuskoj, prigradska železnička mreža Transilien savetuje putnike da provere raspored vožnje zbog mogućih poremećaja izazvanih toplotom. Ovaj fenomen takođe utiče na obrazovne institucije, koje razmatraju promenu termina ispita kako bi zaštitili učenike od visokih noćnih temperatura.
Jedan od najznačajnijih problema s kojim se suočavaju evropske zemlje su tropske noći, koje predstavljaju veći rizik za javno zdravlje od dnevnih vrhunskih temperatura. Kada minimalne noćne temperature ostaju iznad 20 stepeni, a u ekstremnim slučajevima iznad 25 stepeni, to ometa prirodan proces oporavka ljudskog tela, što može dovesti do povećanog rizika od smrtnosti tokom toplotnih talasa.
Tropske noći su posebno izražene u urbanim sredinama zbog efekta urbanog toplotnog ostrva, gde zgrade i asfalt zadržavaju toplotu i oslobađaju je tokom noći, dodatno otežavajući situaciju.
Kada je reč o Srbiji, Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavljuje pretežno sunčano i veoma toplo vreme tokom vikenda i početkom sledeće nedelje, s najvišim dnevnim temperaturama do 35 stepeni. U planinskim krajevima jugozapadne, južne i istočne Srbije očekuju se kratkotrajne padavine, dok se u ostalim predelima mogućnost kiše javlja početkom sledeće sedmice.
Ova situacija ukazuje na sve veću potrebu za prilagođavanjem infrastrukture i javnih servisa na nove klimatske uslove, kako bi se zaštitili građani i očuvala javna zdravlja u narednim godinama.
