Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku o povećanju osnovnih kamatnih stopa za 25 baznih poena kako bi kontrolisala inflaciju u Evropskoj uniji koja je nastala usled energetskog šoka izazvanog sukobom na Bliskom istoku. Iako su građani Srbije koji imaju kredite indeksirane u evrima zabrinuti zbog mogućih posledica ovog poteza, finansijski stručnjak Vladimir Vasić naglašava da nema razloga za paniku, jer su oni zaštićeni od naglog skoka rata za kredite.
Narodna banka Srbije (NBS) ističe da su korisnici kredita dodatno zaštićeni zakonskim mehanizmima koji ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa. Ovi zakoni su dizajnirani kako bi ublažili efekte eventualnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu. Vasić objašnjava da je Euribor, koji je referentna kamatna stopa za evro, skočio i pre odluke ECB zbog reakcije tržišta na inflaciju i usporavanje privredne aktivnosti. Povećanje kamatne stope od strane ECB znači da će novac postati skuplji, što će smanjiti zaduživanje i potrošnju, a time i usporiti privredni rast.
Za razliku od građana EU koji će se suočiti s većim ratama na kredite od narednog meseca, srpski građani su zakonima i mehanizmima NBS donekle zaštićeni od naglog i prevelikog skoka kamata. Ipak, deo dešavanja u EU može se preneti i na naše finansijsko tržište. Vasić podseća da je NBS donela Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kako bi sprečila da posledice naglog skoka kamate iz Evrope uticaju na građane Srbije. To uključuje ponderisanje kamatnih stopa koje bi trebalo da omoguće postepeno usklađivanje sa promenama na međunarodnom tržištu.
Iako se očekuje da će građani Srbije osetiti posledice dešavanja u EU, Vasić naglašava da to neće biti odmah i u toj meri. „Sve je to pitanje ponude i potražnje, kao i uticaja referentne kamatne stope. Ne možemo pobbeći od toga,“ kaže on. Ako se referentna kamatna stopa u EU poveća zbog inflacije izazvane krizom na Bliskom istoku, očekuje se da će ostati na tom nivou narednih šest do devet meseci, što će dovesti do skupljeg novca i smanjenog zaduživanja.
Izvršni odbor NBS je 11. juna odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 procenata, dok se kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice nisu menjale. Ova odluka je doneta na osnovu procene o kretanju inflacije i rizicima iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na rast cena. Naredna sednica na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja biće održana 9. jula 2026. godine.
Na zvaničnom sajtu NBS objašnjavaju da povećanje kamatnih stopa ECB može dovesti do blagog povećanja mesečnih obaveza korisnika kredita sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za Euribor. Međutim, efekat ovog povećanja zavisi od dinamike prenosa promena na Euribor, kao i od termina narednog usklađivanja kamatne stope u konkretnom kreditnom ugovoru.
U zaključku, iako je povećanje kamatnih stopa ECB izazvano krizom u Evropi, građani Srbije imaju određene zaštitne mehanizme koji ublažavaju njegove efekte. Narodna banka Srbije je preuzela mere kako bi zaštitila korisnike finansijskih usluga i obezbedila stabilnost na domaćem tržištu. U ovom trenutku, građani mogu biti mirni, ali je važno pratiti dalji razvoj situacije kako bi se na vreme reagovalo na moguće promene u ekonomskom okruženju.
