U Evropi, ekonomski gubici izazvani vremenskim nepogodama postaju sve češći i značajniji deo budžeta zemalja, dok većina tih gubitaka ostaje neosigurana. Ovo znači da na kraju troškove snose države i poreski obveznici, kako pokazuje analiza objavljena u Briselu. Ove godine, požari na jugozapadu kontinenta i katastrofalne poplave u Španiji i Nemačkoj iz 2021. godine dodatno opterećuju javne finansije, koje su već pod pritiskom odbrambenih izdataka i starenja stanovništva.
Predstavnik agencije Fič, Federiko Bariga-Salazar, ističe da su katastrofe koje su nekada smatrane izuzetnim troškovima postale sve učestalije. Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da su vremenske nepogode od 1980. do 2024. godine prouzrokovale gubitke od oko 822 milijarde evra u Evropskoj uniji, pri čemu je četvrtina tih gubitaka nastala samo u poslednje četiri godine. Međutim, samo oko četvrtine štete izazvane klimatskim katastrofama je osigurano, a u nekim zemljama taj procenat je ispod pet odsto.
Analitičari ističu razlike u pokrivenosti osiguranjem između zemalja. Na primer, Belgija je uspela da pokrije veći deo štete od poplava 2021. godine putem osiguranja, dok je Nemačka morala da izdvoji oko 30 milijardi evra iz budžeta zbog niskog nivoa osiguranja. Strahuje se da će udeo osigurane štete dodatno opadati kako vremenske nepogode postaju sve učestalije.
Evropska unija planira da ove jeseni predstavi predloge za jačanje klimatske otpornosti i upravljanje rizicima. Grčka, koja je posebno pogođena toplotnim talasima i požarima u turističkim centrima, razmatra proširenje osiguranja i unapređenje infrastrukture. Portugalija, nakon poplava 2026. godine, najavila je obavezno osiguranje domaćinstava i uspostavljanje fonda za prirodne katastrofe.
Kao privremeno rešenje, pominju se obveznice za slučaj katastrofe, koje nude visoke prinose, ali su skupe za države jer premije moraju biti plaćene čak i kada se katastrofe ne dogode godinama. Ekonomisti upozoravaju da Evropa treba da pređe sa jednokratnog finansiranja posledica katastrofa na sistematsko ulaganje u prevenciju.
Brojne studije pokazuju da rana ulaganja u klimatsku otpornost dugoročno štede novac i sprečavaju rast javnog duga nakon katastrofa. Evropska centralna banka predložila je uspostavljanje zajedničke javno-privatne šeme reosiguranja na nivou EU, koja bi kombinovala privatne rizike od prirodnih katastrofa uz podršku fonda EU za finansiranje javnih šteta.
Ključno pitanje za evropske vlade ostaje da li će leto 2023. i problemi koje su izazvale klimatske promene stvoriti političku volju za ulaganje u prevenciju štete. Ova analiza naglašava hitnost i važnost prilagođavanja ekonomskih politika u svetlu sve većih klimatskih izazova.
