Milan Knežević, predsednik Demokratskog narodnog pokreta (DNP), komentarisao je nedavne vesti o formiranju tima za crnogorski jezik u Savetu Evropske unije, što je najavila crnogorska ministarka evropskih poslova Maida Gorčević. Knežević je izrazio svoje nezadovoljstvo i zabrinutost, ističući da je od samog početka bio u pravu kada je ukazao na moguće posledice ovog poteza.
Prema Kneževićevim rečima, formiranje tima za crnogorski jezik postavlja sumnju u budućnost srpskog jezika u Crnoj Gori. On smatra da je ovaj korak deo šire strategije da se manjinski jezik proglasi zvaničnim unutar Evropske unije, što bi, prema njegovom mišljenju, direktno ugrozilo sve one koji su se na popisu izjasnili da govore srpski jezik. Knežević je ovu situaciju nazvao „veleizdajom“ i kritikovao Milojka Spajića, za kojeg smatra da je odgovoran za trenutnu situaciju, dodajući da bi situacija bila još gora da Spajić ne voli Srbiju, kao što je to nedavno izjavio.
Ministarka Gorčević, s druge strane, naglašava da je formiranje tima za crnogorski jezik deo priprema Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji. Ona je istakla da se otvaraju nove prilike za građane Crne Gore, kako bi mogli da grade svoje karijere unutar institucija EU. Tim za crnogorski jezik će, kako je rekla, učestvovati u pripremi Ugovora o pristupanju Crne Gore EU, kao i u reviziji zakonodavstva EU na crnogorskom jeziku.
Gorčević je takođe pozvala diplomirane pravnike koji ispunjavaju potrebne uslove da se prijave i postanu deo ovog procesa. Ovaj poziv ukazuje na to da Crna Gora nastoji da se prilagodi standardima EU, što je od suštinske važnosti za njen evropski put.
S obzirom na to da je jezik jedan od ključnih aspekata identiteta, situacija oko crnogorskog jezika može izazvati brojne debate unutar društva. Knežević i njegovi pristalice smatraju da je ovakav potez preusmeravanje sa srpskog jezika i pokušaj da se nametne nova jezička norma koja nije u skladu sa istorijskim i kulturološkim kontekstom Crne Gore.
Ova tema je posebno osetljiva, s obzirom na to da se identitet i jezik koriste kao alati u političkim borbama. Knežević i DNP su često kritikovali vlast zbog onoga što vide kao pokušaje da se marginalizuje srpski jezik i kulturu, dok se istovremeno favorizuje crnogorski jezik kao sredstvo za izgradnju nacionalnog identiteta.
U međuvremenu, ministarka evropskih poslova je naglasila da je formiranje ovog tima deo šireg procesa integracije Crne Gore u EU. Ovaj korak se može posmatrati kao prilika da se unapredi pravni okvir i jezička politika, što može doneti koristi građanima, ali i izazvati kontroverze i otpor kod dela stanovništva.
Očekuje se da će se dijalog o jeziku i identitetu nastaviti kako se Crna Gora bude približavala članstvu u EU. Knežević je jasno stavio do znanja da će nastaviti da se bori protiv, kako on smatra, nepravednog tretmana srpskog jezika i njegovog statusa u zemlji.
U zaključku, situacija oko crnogorskog jezika u kontekstu evropskih integracija postavlja brojna pitanja o identitetu, kulturi i budućnosti jezika u Crnoj Gori. Kako se proces pristupanja EU bude nastavljao, očekuje se da će ova tema ostati u centru pažnje, a različiti stavovi i mišljenja o jeziku i identitetu verovatno će se dalje razvijati, izazivajući nove debate i polemike unutar društva.
