Odbor za ekonomsku i monetarnu politiku Evropskog parlamenta je odobrio uvođenje digitalnog evra, što predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od američkih platnih sistema. Ovaj potez, kako piše Euronews, ima za cilj jačanje evropske autonomije u platnom prometu i planira se da digitalna valuta bude dostupna do 2029. godine.
Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), američki platni giganti Visa i Mastercard obavljaju čak 61% svih kartičnih plaćanja u evrozoni, kao i gotovo sve prekogranične kartične transakcije. U svetlu rastućih geopolitičkih tenzija, ova zavisnost je postala predmet intenzivnih rasprava o finansijskom suverenitetu Evrope. Digitalni evro je zamišljen kao jedan od mehanizama za jačanje strateške autonomije Evropske unije.
Digitalni evro će predstavljati oblik novca koji izdaje centralna banka, a garantuje ga ECB. Ova valuta će biti zamišljena kao dopuna gotovini i postojećim bankarskim uslugama, a ne kao njihova zamena. Građani će moći da drže digitalne evre u posebnim digitalnim novčanicima, uz ograničenje iznosa koje će naknadno biti utvrđeno. Sistem će omogućiti kako onlajn, tako i oflajn plaćanja, uz naglasak na visok nivo privatnosti, što znači da ECB neće moći direktno da identifikuje korisnike na osnovu njihovih podataka o plaćanju.
Osnovna infrastruktura će biti obezbeđena od strane ECB, dok će komercijalne banke i pružaoci platnih usluga nuditi usluge digitalnog evra krajnjim korisnicima. Finansijske institucije će biti nagrađene za svoje učešće, a trgovci će plaćati naknade koje se očekuje da budu niže od trenutnih naknada za kartične transakcije. Međutim, način na koji će biti strukturisana ta naknada ostaje jedno od spornijih pitanja uoči pregovora sa državama članicama.
Iz Evropske centralne banke su pozdravili ovu odluku, istakavši da je važno da se uspostavi paket jedinstvene valute koji će zaštititi gotovinu kao zakonsko sredstvo plaćanja, dok se istovremeno oblikuje digitalni evro. Italijanski poslanik Pasquale Tridico, koji je pregovarao o ovom dokumentu, nazvao je glasanje „istorijskim“ i naglasio da je usvajanje uredbe o digitalnom evru velika pobeda za građane i mala preduzeća.
Osim Evropske unije, i druge zemlje razvijaju javne digitalne valute. Kina je već uvela svoj digitalni juan, dok je Rusija najavila da će njena digitalna rublja postati operativna u septembru ove godine. Sjedinjene Američke Države su preuzele drugačiji pristup, gde je bivši predsednik Donald Tramp odustao od planova za digitalnu valutu centralne banke, umesto toga podržavajući razvoj privatno izdatih stabilnih kovanica (stablecoins), koje su osmišljene da održavaju stabilnu vrednost.
S obzirom na to da je velika većina globalnih stabilnih kovanica vezana za američki dolar, zagovornici tvrde da bi ova tehnologija mogla dodatno ojačati međunarodnu ulogu dolara i proširiti njegovu upotrebu u prekograničnim plaćanjima.
Očekuje se da će Evropski parlament formalizovati stav odbora na plenarnom glasanju u Strazburu početkom jula. Nakon toga, planiraju se pregovori sa svih 27 država članica EU, a zakonodavci se nadaju postizanju konačnog sporazuma do kraja godine. Ova inicijativa predstavlja značajan korak za Evropu ka većem finansijskom suverenitetu i smanjenju zavisnosti od stranih platnih sistema. Digitalni evro bi mogao doneti brojne prednosti za građane i preduzeća, olakšavajući plaćanja i povećavajući sigurnost finansijskih transakcija.
