Brisel – Evropska unija je u 2025. godini zabeležila značajan suficit od 24,7 milijardi evra u trgovini poljoprivrednim proizvodima, uprkos uočenom porastu uvoza, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. Ovi podaci naglašavaju stabilnost i konkurentnost evropskog agrarnog sektora na globalnom tržištu, što je posebno važno u svetlu sve većih izazova sa kojima se suočavaju poljoprivrednici.
Prema izveštaju, EU je tokom 2025. godine izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 238,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 1,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, uvoz poljoprivrednih proizvoda dostigao je 213,5 milijardi evra, uz značajan rast od čak 9,3 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da je EU, uprkos povećanju uvoza, uspela da zadrži pozitivan bilans u trgovini poljoprivrednim proizvodima.
Najveći izvozni partner Evropske unije u 2025. godini bila je Velika Britanija, koja je činila 23,3 odsto ukupnog izvoza. U ovu zemlju je izvezena roba u vrednosti od 55,6 milijardi evra. Ovaj rezultat može se povezati sa stabilnim odnosima između EU i Velike Britanije, koji su se razvijali i nakon Brexita. Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države, sa udelom od 12 procenata i izvozom vrednim 28,5 milijardi evra. Švajcarska je zauzela treće mesto sa 5,7 procenata i 13,5 milijardi evra, dok je Kina na četvrtom mestu sa 4,9 procenata i 11,6 milijardi evra.
Međutim, udeo Sjedinjenih Američkih Država u izvozu EU blago je smanjen za 0,9 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pad može se povezati sa novim carinama koje su uvedene na određene poljoprivredne proizvode, što je uticalo na trgovinske tokove između EU i SAD.
Kada je reč o uvozu, Evropska unija je najviše uvozila iz Brazila, koji je imao udeo od 8,5 procenata u ukupnom uvozu, što odgovara vrednosti od 18,2 milijarde evra. Velika Britanija je na drugom mestu sa udelom od 8 procenata i uvozom vrednim 17,1 milijardi evra. Sjedinjene Američke Države su zauzele treće mesto sa 6,2 procenata i 13,3 milijarde evra, dok je Kina imala udeo od 5,1 procenata i uvoz od 10,9 milijardi evra.
Ovi rezultati ukazuju na to da se EU suočava sa izazovima u globalnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, s obzirom na to da se povećava zavisnost od uvoza iz drugih zemalja. Takođe, rast uvoza može se smatrati signalom da potražnja za određenim proizvodima prevazilazi domaću proizvodnju, što može predstavljati potencijalne izazove za evropske poljoprivrednike.
Evropska unija se i dalje fokusira na unapređenje poljoprivrednog sektora kroz različite strategije, uključujući podršku održivoj poljoprivredi i ekološkim praksama. S obzirom na promene u globalnim trgovinskim tokovima, EU će morati da preispita svoje strategije kako bi osigurala dugoročnu stabilnost i konkurentnost svog agrarnog sektora.
U svetlu ovih podataka, analitičari ukazuju na potrebu za daljim jačanjem odnosa sa ključnim trgovinskim partnerima, kao i na važnost inovacija i održivih praksi u poljoprivredi. Očekuje se da će ove strategije doprineti održavanju pozitivnog bilansa u trgovini poljoprivrednim proizvodima i osigurati da EU ostane konkurentna na globalnom tržištu.
