Brisel – Evropska unija je zabeležila značajan porast trgovine retkim zemnim elementima tokom 2025. godine, prema najnovijim podacima Evrostata. Uvoz ovih ključnih materijala porastao je za 17,1 procenat, dostigavši 15.100 tona, dok je izvoz povećan za 21,1 procenat, sa ukupno 6.700 tona. Ovi podaci govore o sve većoj potražnji za retkim zemnim elementima, koji su od suštinske važnosti za različite industrijske sektore.
Prema izveštaju Evrostata, vrednost uvoza retkih zemnih elemenata porasla je za 23,2 procenata, što iznosi 124,9 miliona evra. S druge strane, vrednost izvoza je povećana za 29,9 procenata, dostižući 124,7 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na rastuću ekonomsku vrednost ovih resursa i njihovu važnost u globalnom trgovinskom sistemu.
Kina ostaje najveći snabdevač Evropske unije, sa udelom od 46,8 procenata ukupnog uvoza, što odgovara otprilike 7.100 tona retkih zemnih elemenata. Ova dominacija Kine na tržištu retkih zemnih elemenata ukazuje na stratešku zavisnost EU od ovog tržišta, posebno u svetlu globalnih trgovinskih tenzija i potreba za održivim razvojem tehnologije.
Na drugom mestu po snabdevanju je Rusija, koja doprinosi sa 25,9 procenata, odnosno 3.900 tona, dok se na trećem mestu nalazi Malezija sa 23,1 procenata uvoza, što iznosi 3.500 tona. U manjem obimu, retki zemni elementi su takođe uvezeni iz Japana i Sjedinjenih Američkih Država, što ukazuje na raznolikost snabdevanja ovim materijalima.
Retki zemni elementi predstavljaju grupu od 17 metala koji su od ključnog značaja za visokotehnološku industriju. Ovi materijali se koriste u proizvodnji mobilnih telefona, računara, medicinske opreme, odbrambenih sistema, vetroturbina i električnih vozila. Njihova primena u ovim sektorima naglašava potrebu za stabilnim i sigurnim snabdevanjem, što je od suštinskog značaja za tehnološki napredak i ekonomski rast.
U svetlu ovih podataka, EU se suočava sa izazovima u osiguravanju stabilnosti snabdevanja retkim zemnim elementima. Kako bi smanjila zavisnost od Kine, Evropska unija razmatra različite strategije, uključujući diversifikaciju izvora snabdevanja i razvoj unutrašnjih kapaciteta za preradu i reciklažu ovih materijala. Ove strategije su od ključnog značaja za održavanje konkurentnosti evropske industrije u globalnom okruženju.
Osim toga, EU je pokrenula inicijative za istraživanje i razvoj alternativnih tehnologija koje bi mogle smanjiti potrebu za retkim zemnim elementima. Ove inicijative uključuju inovacije u oblasti obnovljivih izvora energije i digitalizacije, čime se nastoji postići održiviji pristup u korišćenju prirodnih resursa.
U zaključku, porast trgovine retkim zemnim elementima u Evropskoj uniji tokom 2025. godine ukazuje na sve veću važnost ovih resursa u modernom društvu. Kako se tehnologija nastavlja razvijati, potreba za retkim zemnim elementima će verovatno rasti, a EU će morati da se suoči sa izazovima u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja. Ove promene će oblikovati budućnost evropske ekonomije i njen položaj u globalnom ekonomskom sistemu.
