Evropska unija ponovo razmatra pravila koja bi omogućila tehnološkim kompanijama da skeniraju onlajn komunikaciju u potrazi za materijalom seksualnog zlostavljanja dece. Ova inicijativa, poznata kao „čet kontrol“, izazvala je veliku polemiku oko granice između borbe protiv kriminala i zaštite privatnosti građana. Dok zagovornici mera smatraju da su one neophodne za zaštitu dece u digitalnom prostoru, kritičari upozoravaju da bi skeniranje privatnih komunikacija moglo ozbiljno ugroziti pravo na privatnost.
Evropski parlament će ove nedelje glasati o kontroverznom zakonu koji bi omogućio platformama poput WhatsApp-a i Messenger-a da skeniraju komunikaciju kako bi identifikovale korisnike za koje se sumnja da dele materijal seksualnog zlostavljanja dece (CSAM). Ova regulativa je prethodno propala u martu, kada je Evropski parlament odbio predlog Evropske komisije o produženju ranijeg režima koji je istakao 3. aprila.
Kritičari zakona ističu da bi on mogao dovesti do masovnog nadzora i narušavanja privatnosti. „Deca se štite pametnim sprovođenjem zakona, a ne skeniranjem privatnih poruka miliona nevinih ljudi“, izjavio je Ignacio Marino, poslanik Zelenih/EFA. Zakon je nazvan „kontrolom četova“ zbog njegovih potencijalno dalekosežnih posledica po privatnost, posebno kada je reč o komunikaciji zaštićenoj end-to-end enkripcijom.
Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u Parlamentu, ponovo je pokrenula pitanje privremenog produženja zakona, koristeći retko korišćenu zakonodavnu proceduru. Ova grupa je ranije glasala protiv zakona zbog amandmana koje su uveli socijalistički poslanici kako bi ograničili obim skeniranja. Međutim, lider EPP-a, Manfred Weber, zatražio je usvajanje produženja bez izmena.
Ukoliko novi zakon bude usvojen, pružaoci onlajn usluga bi do 2028. godine mogli da otkrivaju, prijavljuju i uklanjaju sadržaj seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Ovaj potez, ukoliko bude odobren, biće značajan korak za tehnološke kompanije, ali bi mogao otvoriti vrata velikoj kontroverzi oko zaštite privatnosti.
Glasanje o produženju zakona planirano je za četvrtak, a očekuje se da će Parlament odobriti hitnu proceduru koju je zatražila EPP. Prema „redovnom zakonodavnom postupku“, tekst se usvaja ukoliko ga apsolutna većina poslanika (najmanje 361) ne odbije ili ne izmeni. Ovaj proces se retko koristi, jer Parlament i Savet često imaju različita stajališta o zakonima, što dovodi do pregovaranja oko konačne verzije.
Kritičari upozoravaju da bi mogućnost skeniranja privatnih poruka mogla ozbiljno ugroziti komunikaciju koja je zaštićena end-to-end enkripcijom. Bojan Perkov iz fondacije „Share“ ukazao je da bi ovim zakonom bila ugrožena poverljivost komunikacije svih korisnika. „Na taj način bi se značajno ugrozila zaštita komunikacije, što bi tehnološkim kompanijama onemogućilo da zadrže svoje zaštitne mehanizme“, istakao je Perkov.
Pitanje privatnosti i enkripcije je centralno u ovoj debati. Protivnici zakona smatraju da bi skeniranje moglo dovesti do masovnog nadzora građana koji nisu osumnjičeni za bilo kakav prekršaj. S druge strane, zagovornici tvrde da su tehnološke kompanije dužne da imaju efikasne mehanizme za otkrivanje i uklanjanje ilegalnog sadržaja, s obzirom na to da se veliki deo seksualnog zlostavljanja dece odvija preko digitalnih platformi.
U međuvremenu, zemlje poput Belgije, Austrije i Poljske upozoravaju da je „čet kontrol“ zakon opasan po privatnost, dok države kao što su Francuska, Italija i Španija podržavaju ovaj pristup. Uoči glasanja, očekuje se da će se polemika oko ovog zakona nastaviti, s obzirom na ozbiljne posledice koje bi mogao imati na privatnost i sigurnost komunikacije u Evropskoj uniji.
