Evropska unija je danas donela značajnu odluku o novom paketu sankcija protiv Rusije, koji se sastoji od 21. paketa restriktivnih mera usmerenih ka pojedincima i entitetima povezanima sa ruskim vojnim snagama. Ove mere su rezultat stalnog pritiska na Moskvu zbog njene vojne agresije u Ukrajini, a fokusiraju se na različite aspekte ruske ekonomije i industrije.
Na novoj listi sankcija se našlo ukupno 34 pojedinca i 47 entiteta koji su povezani sa ruskim vojnim i industrijskim kompleksom. Među njima su i subjekti koji se bave „tajnom flotom“ tankera za naftu i gas, kao i oni koji su uključeni u aktivnosti političkog mešanja Rusije u drugim zemljama. Ove informacije saopštio je Rojters, ističući da se nove mere preduzimaju u svetlu sve većih tenzija i pretnji koje dolaze iz Moskve.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da su nova ograničenja odobrena i da ministri zemalja članica EU razmatraju dodatni paket širih sankcija. Ovaj korak dolazi nakon što je Evropska unija 9. juna predložila paket sankcija koji se fokusira na oblasti poput energetike, finansija, tržišta kriptovaluta i trgovine.
Pored pojedinaca i entiteta, nove sankcije obuhvataju i mere protiv luka, aerodroma i rafinerija koje su uključene u trgovinu ruskom naftom. Takođe, uvedena su ograničenja u prodaji LNG tankera Rusiji, što predstavlja dodatni pritisak na rusku ekonomiju koja se već suočava sa ozbiljnim izazovima zbog međunarodnih sankcija.
Još jedan važan aspekt ovog paketa sankcija jeste zabrana transakcija koje se odnose na 31 rusku banku, kao i na 20 banaka, kripto firmi ili platformi i trgovaca naftom u trećim zemljama. Ove mere imaju za cilj da dodatno oslabiti finansijsku moć Moskve i otežaju njen pristup međunarodnim tržištima.
Prvi put su sankcije obuhvatile i rusko ribarstvo, što ukazuje na širenje restriktivnih mera na nova područja ruske ekonomije. Ove sankcije su deo šire strategije EU da se odgovori na rusku agresiju i podrži Ukrajinu u njenim nastojanjima da se odbrani.
Do sada je Evropska unija usvojila ukupno 20 paketa restriktivnih mera, koje se odnose na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata. Ove mere su rezultat vojne agresije Rusije na Ukrajinu i imaju za cilj da se Moskvu natera na povlačenje i promenu njenog ponašanja na međunarodnoj sceni.
Osim sankcija protiv Rusije, države članice EU su prošle nedelje u Briselu odobrile i sankcije protiv iranskih pojedinaca i pravnih lica koja su umešana u kršenje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz. Ova odluka ukazuje na to da EU nastavlja da se bori protiv svih oblika pretnji koje dolaze iz različitih delova sveta, ne samo iz Rusije.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će EU nastaviti da koristi sankcije kao alat za postizanje svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Ove mere će verovatno imati dugoročne posledice na rusku ekonomiju, ali i na međunarodne odnose u celini.
Očigledno je da se situacija u Ukrajini i dalje razvija, a Evropska unija je odlučna da održi pritisak na Rusiju kako bi se postigao mir i stabilnost u regionu. Očekuje se da će se u narednim danima i nedeljama nastaviti diskusije o dodatnim sankcijama i merama koje bi mogle dodatno uticati na rusku ekonomiju i vojnu mašineriju.
