Brisel – Evropska unija je danas odobrila paket pomoći vredan 100 miliona evra za Oružane snage Libana, sa ciljem jačanja državnih institucija i podrške procesu razoružavanja libanskog militantnog pokreta Hezbolah. Ovu informaciju je izjavila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, naglašavajući da je primirje u toj zemlji od suštinskog značaja.
Kalas je, prema saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), izrazila zabrinutost zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Libanu u proteklim nedeljama, nakon sastanka Saveta za spoljne poslove. „Ministri su razgovarali o potrebi očuvanja primirja i sprečavanja dalje eskalacije“, rekla je Kalas. Njena izjava ukazuje na to da je finansijska pomoć usmerena ka jačanju državnog autoriteta i bezbednosnih kapaciteta Libana.
„Evropska unija želi da podrži institucije države i proces razoružavanja Hezbolaha“, dodala je ona. U skladu sa tim, Kalas je najavila da se paralelno radi na uspostavljanju nove misije Evropske unije u Libanu. Odgovarajući na pitanja novinara, ona je naglasila da Liban mora biti obuhvaćen svim budućim aranžmanima o prekidu vatre u regionu. „Primirje je Libanu neophodno i to je bio stav koji su izneli brojni ministri tokom današnje rasprave“, istakla je šefica evropske diplomatije.
U drugom delu sastanka, ministri spoljnih poslova zemalja članica EU nisu postigli konsenzus o uvođenju sankcija izraelskom ministru za nacionalnu bezbednost, Itamaru Ben Gviru. Kalas je izjavila da su mnoge zemlje članice predložile sankcije, ali nije postignut dogovor. Ovaj problem je dodatno otežan nakon što je Ben Gvir objavio video-snimak na kojem se ruga aktivistima globalne flotile „Sumud“.
Više zapadnih zemalja, uključujući Nemačku, Španiju, Grčku, Francusku, Italiju i Holandiju, izrazilo je nezadovoljstvo njegovim ponašanjem. Krajem maja, francuska vlada je čak Ben Gviru zabranila ulazak u zemlju. Ovaj incident je izazvao dodatne tenzije unutar EU i postavio pitanje o jedinstvenoj spoljnoj politici prema Izraelu.
Pored toga, više država članica EU zatražilo je od Evropske komisije da pripremi predloge mogućih trgovinskih mera protiv robe koja potiče iz izraelskih naselja na okupiranim palestinskim teritorijama. Kalas je istakla da je situacija u Gazi i na Zapadnoj obali ostala ključna tema razgovora među ministrima spoljnih poslova.
Govoreći o trgovini sa izraelskim naseljima, Kalas je navela da su ministri tražili konkretne predloge Evropske komisije. „Postojala je jasna potreba da države članice dobiju odgovore i opcije za dalje postupanje“, rekla je. Najavila je da će od EK biti zatraženo da do narednog sastanka Saveta za spoljne poslove pripremi listu mogućih mera, uključujući opcije koje bi sprečile uvoz robe poreklom iz ilegalnih naselja.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa u regionu i izazove sa kojima se EU suočava u pokušaju da uspostavi jedinstvenu i efikasnu spoljnu politiku. Dok se fokusira na stabilnost Libana i izraelsko-palestinski konflikt, EU se suočava sa unutrašnjim nesuglasicama među svojim članicama, što može otežati donošenje brzih i efektivnih odluka. U tom kontekstu, evropski lideri će morati da preispitaju svoje stavove i strategije kako bi odgovorili na sve veće izazove u regionu.
