Evropa se suočava sa jednim od najtežih suša u poslednjih nekoliko decenija, što značajno utiče na transportni, energetski i poljoprivredni sektor. Dunav, kao ključna energetska i transportna arterija, beleži istorijski niske nivoe, što je dovelo do delimičnog zatvaranja nuklearnih elektrana u okolini i pretećih poremećaja u snabdevanju.
Država je preduzela hitne mere kako bi se nosila sa ovom krizom. Hidroelektrana Đerdap 1, koja je najveći proizvođač struje iz vode u Srbiji, trenutno radi sa samo jednom trećinom svog uobičajenog kapaciteta, proizvodeći oko 5.000 megavat-sati dnevno. Maj i jun ove godine su zabeleženi kao najslabiji meseci po dotoku vode od kada je elektrana puštena u rad 1970. godine.
Vodostaj kod hidroelektrane Đerdap je gotovo na najnižoj koti u svojoj istoriji. Direktor za proizvodnju električne energije u hidroelektrani Đerdap, Davor Maljoković, istakao je da agregati rade smanjenim kapacitetom, ali da energetska stabilnost zemlje nije ugrožena. Trenutni dotok na Dunavu iznosi oko 1.600 kubnih metara u sekundi, što je značajno ispod biološke granice minimuma od 2.350 kubika u sekundi.
Maljoković je naglasio da je trenutna hidrološka situacija na Dunavu ekstremno loša, te da se ovo desilo drugu godinu zaredom. Prosečni godišnji dotok od početka rada sistema Đerdap 1 iznosio je 5.341 kubik u sekundi, dok je 2023. godine zabeležen najniži dotok od svega 3.698 kubika u sekundi. U junu 2023. godine, dotok je pao na 2.893 kubna metra u sekundi.
Dunav se suočava sa ekstremno niskim vodostajem, što utiče na sve aspekte života u regionu. Agregati hidroelektrana rade sa smanjenim kapacitetom, ali se ne gase, jer se sva raspoloživa voda pretvara u električnu energiju. Đerdap 1 i Đerdap 2, koji su protočne elektrane, nemaju mogućnost da akumuliraju energiju, već rade isključivo na osnovu trenutnih vodostaja.
Na sistemu Đerdap 1, od šest raspoloživih hidroagregata, pet je u funkciji, dok je jedan u planiranom remontu. Đerdap 2 ima 10 hidroagregata, od kojih je devet u funkciji. Na dnevnom nivou, Đerdap 1 proizvodi oko pet gigavat-časova, dok Đerdap 2 proizvodi oko dva gigavat-časova.
Istorijski minimum od 1.500 kubika u sekundi zabeležen je dva puta – 15. januara 1985. godine i 1. septembra 2003. godine. Očekuje se da će taj minimum tokom avgusta biti prevaziđen i da će pasti ispod 1.400 kubnih metara. Maljoković je uverio javnost da oprema i rad elektrana nisu ugroženi, naglašavajući da neće doći do prekida rada sistema Đerdap 1 i Đerdap 2.
Zbog niskog vodostaja, letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je nivoe koji su ranije bili karakteristični samo za zimski period. Očekuje se da dnevni konzum dostigne do 105 gigavat-sati, što je veoma blizu zimskom maksimumu od 115 gigavat-sati. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, apeluje na građane da racionalno koriste električnu energiju.
Problemi u Srbiji su deo šireg regionalnog kolapsa. U Mađarskoj, nuklearna elektrana Paks, koja proizvodi skoro polovinu struje u zemlji, smanjila je rad ispod 50% kapaciteta. U Rumuniji, nuklearna elektrana Cernavoda je isključila jedan reaktor, dok je rad drugog pod stalnim nadzorom. Bugarska prati nivo Dunava kod nuklearke Kozloduj, gde bi pad nivoa vode mogao da primora gašenje jedinica 4 i 5.
Nizak vodostaj takođe je zadao direktan udarac tržištu nafte. Dunav, kao ključna ruta za uvoz dizela i benzina, sada primorava barže da plove sa svega 30 do 40 odsto uobičajenog tereta kako ne bi ostale nasukane. Srbija je tokom jula putem rečnog transporta primila samo oko 25 odsto planiranih količina naftnih derivata, što dodatno otežava situaciju.
Trenutna stabilnost tržišta zavisi od maksimalne proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo i korišćenja strateških rezervi dizela. S obzirom na sve izazove koje donosi suša, država i nadležni organi moraju preduzeti dodatne mere kako bi osigurali energetski sistem i snabdevanje građana.
