Velika tražnja toplotnih pumpi u Evropi predstavlja pozitivan znak za zelene tehnologije, koje bi mogle imati koristi od visokih cena fosilnih goriva izazvanih ratom u Iranu. Cene struje u Evropskoj uniji nisu porasle u istoj meri kao cene gasa i nafte, što dodatno podstiče interesovanje za instalaciju toplotnih pumpi. Pol Keni, direktor Evropskog udruženja za toplotne pumpe (EHPA), naglašava da visoke cene energije doprinose povećanju prodaje toplotnih pumpi, ali istovremeno upozorava da je potrebna dodatna podrška vlada za razvoj ovog sektora.
Iako je prodaja toplotnih pumpi porasla, ona je i dalje ispod nivoa iz 2022. godine, posebno u zemljama gde su subvencije smanjene ili ukinute, kao što su Austrija i Holandija. U prva tri meseca ove godine, prodaja je bila manja nego u istom periodu prethodne godine. U Evropi se najčešće koriste toplotne pumpe vazduh-vazduh i vazduh-voda, koje funkcionišu slično klima uređajima i koriste vazduh za grejanje vode koja se distribuira kroz kuće.
Prodaja toplotnih pumpi u Evropi između 2015. i 2025. godine više se nego udvostručila, dostigavši 2,35 miliona jedinica. Nakon početka rata u Ukrajini i povećanja cena gasa, prodaja toplotnih pumpi u 2022. godini premašila je tri miliona jedinica. Međutim, sa smanjenjem cena gasa i ukidanjem subvencija, prodaja je ponovo opala. Brisel nastoji da podstakne instalaciju toplotnih pumpi kako bi smanjio upotrebu fosilnih goriva, sa planom da se do 2030. godine prodaja poveća na oko četiri miliona jedinica godišnje.
Subvencije su ključne jer je instalacija toplotnih pumpi često skuplja od instalacije gasnih kotlova. Norbert Šidek, direktor nemačke grupe „Vailant“, ukazuje na rast interesovanja za toplotne pumpe, ali je naglasio da je još rano za predviđanje skoka tražnje, poput onog koji je usledio nakon ruske agresije na Ukrajinu. On takođe naglašava potrebu za doslednošću u subvencionisanju.
U prvom kvartalu ove godine zabeležen je i rast prodaje električnih vozila, što se može pripisati povoljnim poreskim šemama i subvencijama pre nego što je rat u Iranu počeo da utiče na tržište. Toplotna pumpa je uređaj koji može obezbediti grejanje, hlađenje i toplu vodu za zgrade, čitave kvartove, pa čak i industriju. One koriste energiju iz vazduha, zemlje ili vode i pretvaraju je u toplotu, čime postaju efikasan i održiv način grejanja.
Postoje različite vrste toplotnih pumpi, uključujući toplotne pumpe vazduh-vazduh, vazduh-voda, voda-voda i zemlja-voda. Toplotne pumpe koje koriste vazduh koriste energiju spoljnog vazduha za grejanje i hlađenje, dok one koje koriste vodu preuzimaju toplotu iz podzemnih ili površinskih voda. Toplotne pumpe koje koriste energiju iz zemlje izvode toplotu pomoću kolektora.
Trenutno je u Evropi instalirano oko 25,5 miliona toplotnih pumpi, koje obezbeđuju grejanje i hlađenje bez emisije CO₂, kao i toplu vodu u domaćinstvima i poslovnim prostorima poput bolnica i kancelarija. Sektor grejanja i hlađenja odgovoran je za 51% finalne potrošnje energije u Evropi i 27% emisija CO₂. Kako je navedeno na portalu EHPA, dekarbonizacija društva nije moguća bez dekarbonizacije grejanja i hlađenja.
Iako su toplotne pumpe u početku skuplje od rešenja zasnovanih na fosilnim gorivima, njihova energetska efikasnost čini ih ekonomičnijim tokom svog životnog veka. Mogući uštede na računima za energiju mogu iznositi više od 800 evra godišnje. Evropsko udruženje za toplotne pumpe poziva da cena električne energije ne bude viša od dvostruke cene gasa kako bi se stimulisala potražnja za ovim uređajima.
Prednosti toplotnih pumpi uključuju znatno manju potrošnju energije, niže račune za energiju, mogućnost grejanja i hlađenja u jednom uređaju, ekološku prihvatljivost, rad u različitim klimatskim uslovima, kao i dug vek trajanja uz jednostavno održavanje.
