Evropska komisija (EK) objavila je danas da je odbila građansku inicijativu koja se zalagala za uvođenje moratorijuma na migracije za osobe koje su nezapadnog porekla. Odbijanje je obrazloženo time da inicijativa ne ispunjava formalne uslove i predstavlja suprotnost vrednostima Evropske unije.
Inicijativa poznata kao „Zakon o spasavanju Evrope“ (Save Europe Act) pokrenuta je od strane holandske političke komentatorke i aktivistkinje Eve Vlardingerbroek i austrijskog aktiviste Martina Selnera. Ova inicijativa je zahtevala od Evropske komisije da predloži zakon koji bi obustavio nove nezapadne i neevropske imigracione kanale. To uključuje obustavu obrade zahteva za azil od strane ekonomskih migranata i podnosilaca zahteva iz sigurnih zemalja porekla, kao i prestanak izdavanja novih studentskih i viza za spajanje porodica za ne-Evropljane.
Pokretači inicijative ukazali su na to da je zamena stanovništva putem legalnih i ilegalnih migracija u proteklim decenijama nanela značajnu štetu društvenoj koheziji, javnim službama, sigurnosti, kao i etničkom i kulturnom kontinuitetu evropskih naroda. Prema njihovim rečima, ovo je dovelo do stvaranja paralelnih društava, povećanog kriminala i marginalizacije autohtonog stanovništva u svojim zemljama. Takođe, istakli su da postoji opasnost da „autohtoni narodi Evrope postanu manjinsko stanovništvo u sopstvenim domovinama“ ako se ne preduzmu radikalne promene u sastavu azila i migracija.
U odgovoru na ovu inicijativu, Evropska komisija naglasila je da bi kriterijumi na kojima bi se temeljio predloženi moratorijum predstavljali diskriminaciju na osnovu rase i etničkog porekla. EK je izjavila da je inicijativa „očigledno u suprotnosti s vrednostima Unije“ koje su utvrđene u članku 2. Ugovora o Evropskoj uniji, kao i u članu 21. Povelje Evropske unije o temeljnim pravima.
Zbog ovih razloga, Evropska komisija je odlučila da se ova inicijativa ne može registrovati. Evropska građanska inicijativa omogućava građanima Unije da upute predlog Evropskoj komisiji za donošenje pravnog akta, ako skupe najmanje milion potpisa građana iz najmanje jedne četvrtine država članica. Međutim, inicijativa se može odnositi samo na oblasti koje su u okviru ovlašćenja izvršnog tela Unije.
Pre nego što zvanično započne prikupljanje potpisa, potrebno je da se inicijativa registruje kod Evropske komisije, koja proverava pravnu dopuštenost zahteva. Odbijanje ove inicijative dolazi u trenutku kada se u mnogim evropskim zemljama vodi rasprava o migracijama i njihovim uticajima na društvo. Mnoge vlade suočavaju se s izazovima u vezi s integracijom migranata, kao i s pitanjima sigurnosti i društvene kohezije.
Ova odluka Evropske komisije može se smatrati odrazom stalnog stava EU prema pitanjima ljudskih prava i jednakosti. Iako su migracije često predmet kontroverzi, EK je jasno stavila do znanja da diskriminacija na osnovu rase i etničkog porekla neće biti tolerisana. Odbijanje inicijative takođe može uticati na buduće napore aktivista koji se bore za slične mere, ukazujući na to da će morati da se prilagode pravilima i vrednostima koje promoviše Evropska unija.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će se pitanje migracija i dalje razvijati u okviru EU, uz naglasak na očuvanje ljudskih prava i razumevanje različitosti. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o tome kako najbolje upravljati migracijama u skladu s vrednostima koje EU zastupa. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ova debata razvijati u budućnosti, s obzirom na sve veće tenzije koje se pojavljuju oko pitanja migracija u različitim delovima Evrope.
