Dva naučna rada nemačkog fizičara i dobitnika Nobelove nagrade Maksa Planka, koja datiraju iz četrdesetih godina prošlog veka, povučena su iz digitalne arhive časopisa „The Science of Nature“. U pitanju je greška automatizovanog sistema za proveru duplih publikacija, kako ocenjuju istoričari nauke, a ne bilo kakve naučne nepravilnosti. Kako su istraživači Iv Gingra sa Univerziteta Kvebek u Montrealu i Mahdi Kelfaui sa Univerziteta Kvebek u Troa Rivijeru naveli, povlačenje radova najverovatnije je rezultat pogrešne primene savremenih pravila o autorskim pravima na istorijske naučne tekstove.
Radovi, koji su objavljeni u časopisu „Naturwissenschaften“, datiraju iz poslednjih godina pre Plankove smrti 1947. godine. Ovi radovi su trenutno označeni kao povučeni zbog kršenja autorskih prava, a takva optužba protiv Planka se smatra neverovatnom. Jedan od radova je bio objavljen u više publikacija, što je u prvoj polovini 20. veka bila uobičajena praksa kako bi se naučna saznanja što više proširila. Drugi rad je verovatno pogrešno označen kao duplikat jer je imao isti naslov kao tekst filozofa Alojza Milera, koji je kritikovao Plankove stavove. Plank je, međutim, u istom časopisu nekoliko meseci kasnije objavio odgovor pod identičnim naslovom.
Suzan Skarlata, glavna urednica časopisa „The Science of Nature“, izjavila je da nije ni znala da su radovi povučeni dok joj se novinari nisu obratili. Ona je izrazila nezadovoljstvo situacijom, smatrajući da je do povlačenja došlo zbog greške algoritma koji se koristi za identifikaciju duplih publikacija. Istoričar Iv Gingra smatra da uklanjanje ovih radova iz baze podataka predstavlja narušavanje istorijskog zapisa i poziva na njihovo vraćanje. „Ko god da je to uradio, nije ni važno. Samo ih vratite u bazu podataka. Intelektualno, to nije prihvatljivo“, rekao je Gingra.
Izdavačka kuća „Springer Nature“ odbila je da komentariše konkretan slučaj, naglašavajući da su informacije o povlačenju radova poverljive i da se mogu deliti samo sa autorima. Odbili su i da objave uvodnik glavne urednice posvećen ovom slučaju. Maks Plank, jedan od osnivača kvantne fizike i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1918. godine, preminuo je 1947. godine. Autori analize upozoravaju da bi primena savremenih standarda o duplim publikacijama na istorijske naučne radove mogla dovesti u pitanje i druge važne dokumente iz istorije nauke.
Ova situacija otvara važno pitanje o tome kako se savremeni standardi i pravila primenjuju na istorijske radove. U vreme kada su Plankovi radovi objavljeni, praksa objavljivanja istih ili sličnih radova u više publikacija bila je uobičajena i često se smatrala načinom širenja znanja. Međutim, danas se vrlo rigorozno primenjuju pravila o duplim publikacijama, što može dovesti do problema u priznavanju ili očuvanju važnih naučnih doprinosa iz prošlosti.
Ova greška, koja je rezultirala povlačenjem radova, može imati dugoročne posledice na razumevanje Plankovog doprinosa nauci, ali i na širu sliku o tome kako se naučni radovi čuvaju i arhiviraju. Istorija nauke je bogata složenim odnosima između različitih radova i autora, a greške poput ove mogu ozbiljno narušiti celovitost naučne arhive.
S obzirom na značaj Plankovih radova u razvoju kvantne fizike, važno je da se situacija hitno reši i da se njegovi radovi vrate u digitalnu arhivu, kako bi buduće generacije naučnika mogle da ih proučavaju i uče iz njih. U suprotnom, postavlja se pitanje koliko su pouzdani savremeni sistemi za arhiviranje i čuvanje naučnih radova, kao i koliko su sposobni da se nose sa kompleksnošću naučne istorije.
