Na kraju jula 2023. godine, ukupni dug stanovništva i privrede Srbije prema bankama iznosio je 4.700,66 milijardi dinara. Od tog iznosa, 2.131,19 milijardi dinara dugovalo je stanovništvo, dok su pravna lica bila zadužena sa 2.467,58 milijardi dinara. Preostali deo duga odnosio se na preduzetnike. Ove informacije objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS), koje je takođe ukazalo na to da je ukupni dug bankama 31. jula bio veći za 15,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Jedan od najznačajnijih pokazatelja u ovom izveštaju jeste da je dug stanovništva porastao za 19,7 odsto, što ukazuje na sve veću potrebu građana za zaduživanjem. Dugovanje preduzetnika je poraslo za 14,0 odsto, dok je dug pravnih lica povećan za 12,4 procenta. Ovi podaci ukazuju na trend rasta zaduženosti u svim segmentima privrede i stanovništva.
Kada su u pitanju vrste kredita, građani su na kraju jula najviše dugovali na osnovu gotovinskih kredita, koji su iznosili 1.046 milijardi dinara, što predstavlja rast od 20,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju, koji su zajedno iznosili 903,25 milijardi dinara, uz rast od 19,6 odsto. Ovi podaci sugerišu da su građani sve više orijentisani ka potrošačkim i stambenim kreditima, što može biti rezultat rasta cena nekretnina i potreba za finansiranjem ličnih potrošačkih potreba.
U izveštaju se takođe navodi da je učinak kašnjenja u otplati kredita iznosio ukupno 1,8 odsto, što je smanjenje u odnosu na 2,0 odsto iz prethodne godine. Ovo može ukazivati na poboljšanje u sposobnosti građana da izmiruju svoje obaveze prema bankama. Ipak, najviše kašnjenje zabeleženo je kod preduzetnika, gde je docnja iznosila 3,3 odsto, dok je kod pravnih lica iznosila 2,4 odsto. Stanovništvo je imalo najmanje kašnjenje u otplati, sa udelom od 1,1 odsto, što ukazuje na stabilniju finansijsku situaciju među građanima.
Na kraju jula 2023. godine, u Srbiji je bilo 9.405.781 tekući račun, a broj korisnika ovih računa iznosio je 6.127.140. U tom broju, 208.755 tekućih računa bilo je u docnji, što je takođe značajan podatak u analizi finansijskog zdravlja građana. Pored toga, u Srbiji je bilo 1.115.039 kreditnih kartica, što predstavlja porast od 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, broj korisnika kreditnih kartica je opao, te je iznosio 855.832, što predstavlja smanjenje od 1,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend može ukazivati na promene u potrošačkim navikama građana, kao i na opreznost u korišćenju kreditnih kartica usled rastuće zaduženosti.
Sve u svemu, izveštaj UBS-a ukazuje na trend rasta zaduženosti kako među stanovništvom, tako i među preduzetnicima i pravnim licima. Iako se može primetiti određeno poboljšanje u smislu smanjenja kašnjenja u otplati kredita kod građana, rast duga i potreba za zaduživanjem ostaju značajni izazovi za privredu Srbije. U svetlu ovih podataka, važno je razmotriti strategije za održivo zaduživanje i upravljanje finansijama kako bi se osiguralo da rast zaduženosti ne dovede do ozbiljnih finansijskih problema u budućnosti.
