Predsednik SNSD Milorad Dodik je povodom obeležavanja 84 godine od stradanja srpskih civila u Starom Brodu i Miloševićima istakao da se o ovom monstruoznom zločinu ćutalo čak 66 godina. Prema njegovim rečima, istina o jednom od najvećih zločina u sarajevsko-romanijskoj regiji konačno je izronila iz hladnih dubina reke Drine, koja je tokom praznika Mladenci 1942. godine postala najveća srpska grobnica.
Dodik je naglasio da su svi oni koji su posle Drugog svetskog rata tražili istinu i pravdu za zločin nad oko 6.000 srpskih civila, uključujući žene, decu i starce, bili proganjani i zatvarani. Ustaše pod vođstvom Јure Francetića su, prema njegovim rečima, počinile ovaj kukavički pokolj.
„Odlukom tadašnje komunističke vlasti na čelu sa Јosipom Brozom, svi oni koji su želeli da se obelodani istina o srpskom stradanju slani su na prinudni rad, samo zato što su tražili pravdu“, izjavio je Dodik za Srnu, naglašavajući da je ova strašna istina decenijama bila potisnuta.
On je ukazao na to da su krikovi srpskih mučenika nosili Drinu, dok su ljudi verovali u „bratstvo i jedinstvo“, koje se nažalost pokazalo kao lažno. „Krv mučenika ne ćuti zauvek“, rekao je Dodik, dodajući da istina konačno izlazi na videlo, posebno u svetlu poruka urezanih na spomeniku u Starom Brodu.
Dodik je opisao stradanje srpskog naroda u proleće 1942. godine kao jednu od najpotresnijih tačaka u srpskoj istoriji. Mesto gde se dogodila tragedija postalo je svetilište za više od šest hiljada nevinih duša, koje su izgubile život bežeći od ustaša, a među njima su bile mnoge žene i deca.
On je podsetio na događaje kada je iz Sarajeva krenulo deset hiljada ustaša sa namerom da istrebe srpsko stanovništvo. U Višegradu su italijanske snage sprečile ljude da pređu most, zbog čega su se zbegovi okrenuli prema Starom Brodu i Miloševićima, gde su naišli na smrt.
Dodik je istakao da su, bežeći pred zverskom oštricom „Crne legije“, ljudi mislili da će u Srbiji pronaći spas. Međutim, suočili su se sa smrću, jer je Drina postala njihov jedini izlaz, ali ne u život već u smrt. Osvrnuo se na trenutke kada su se srpske devojke i majke, suočene sa zločinom, odlučile na hrabar korak i skočile u reku kako bi izbegle ropsko poniženje.
Prema njegovim rečima, taj čin nije bio samo očajnički, već i vrhunska žrtva za obraz i čast. Takođe je naglasio da Stari Brod i Miloševići nisu samo mesta tugovanja već i večna opomena srpskom narodu.
Dodik je poručio da će sećanje na nevine žrtve trajati dok god teče Drina i dok god kuca ijedno srpsko srce. „Neka im je večna slava i hvala što su nam svojom mučeničkom krvlju osvetlili put kroz istoriju“, rekao je.
Na kraju, Dodik je naglasio važnost pamćenja i sećanja na prošlost. „Ako prestanemo da pričamo, pišemo i pamtimo, nećemo biti ništa bolji od onih koji su počinili zločine. Zaboravom ponovo ubijamo žrtve iz svog naroda“, zaključio je Dodik, ističući da je važno da se očuva sećanje na stradale i njihovu žrtvu.
