Posle izuzetno povoljnog proleća za pčelinje paše, pčelari širom Srbije sa optimizmom ulaze u sezonu vrcanja meda. Dodatni razlog za zadovoljstvo predstavlja i novi javni poziv Ministarstva poljoprivrede za ostvarivanje podsticaja po košnici pčela, koji će trajati do sredine jula.
Pčelari ističu da je ova godina jedna od boljih u poslednjem periodu, jer su vremenske prilike pogodovale cvetanju voćnih vrsta i bagrema, što se direktno odrazilo na unos nektara i razvoj pčelinjih društava. Tiosav Salemović, pčelar i voćar iz čačanskog sela Lipnica, naglašava da su košnice dostigle bruto težinu preko 100 kilograma, a očekivanja su od 25 do 30 kilograma meda za vrcanje po jednom društvu. On takođe napominje da deo meda mora ostati pčelama za dalji razvoj i pripremu za zimu, a unos polena i ranog nektara bio je izvanredan.
Što se tiče voćnih vrsta, Salemović ističe da su šljive, trešnje, breskve i jabuke maksimalno iskorišćene, a bagrem je ove godine dao svoj puni potencijal. Ova situacija ukazuje na to da priroda nagrađuje trud pčelara, a pored dobrih prinosa, pčelarima stiže i podrška države.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za košnice pčela. Javni poziv je otvoren od 15. juna do 15. jula 2026. godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisana pčelinja društva u odgovarajuće registre. Neophodno je da podnosilac zahteva bude vlasnik košnica ili član gazdinstva koji je njihov vlasnik. Visina podsticaja ove godine iznosi 1.000 dinara po košnici pčela, što predstavlja značajan iznos za pčelare.
Slađana Miletić iz PSSS Čačak ističe da je važno da pčelari na vreme podnesu zahteve kako bi ostvarili prava na podsticaje. Prema rečima Marine Marić Antić, direktorke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, za prijavu je potrebno dostaviti osnovne podatke o gazdinstvu, identifikacioni broj gazdinstva sa životinjama, broj pčelinjih društava i broj košnica koje su predmet podsticaja.
Ova pomoć može značajno unaprediti proizvodnju, opremu i radne uslove pčelara, dodaje Marić Antić. U svetlu povoljnih vremenskih uslova i dodatnih podsticaja, pčelari u Srbiji dobijaju dodatni vetar u leđa u svojim naporima da očuvaju ovu važnu granu poljoprivrede.
Osim što pčelari čuvaju tradiciju i obezbeđuju dragoceni domaći med, oni takođe igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i oprašivanju biljaka. Uloga pčela u ekosistemu je neprocenjiva, i njihovo zdravlje i dobrobit direktno utiču na proizvodnju hrane. Pčelari, kao čuvari ovih korisnih insekata, imaju odgovornost da se brinu o njihovim potrebama, posebno u izazovnim vremenskim uslovima.
U svetlu svih ovih faktora, pčelari u Srbiji mogu se nadati uspešnoj sezoni, ne samo u smislu prinosa, već i u mogućnosti da unaprede svoje poslovanje uz pomoć državnih podsticaja. Ova godina obećava da će biti značajna za sve one koji se bave pčelarstvom, a očekivanja su visoka.
U zaključku, pčelari u Srbiji imaju razloga za optimizam. Povoljni vremenski uslovi, dobar prinos i podrška države čine ovu sezonu jednom od najuspešnijih u poslednjem periodu, što može doprineti jačanju pčelarstva kao jedne od ključnih grana poljoprivrede u zemlji.
