Devet evropskih zemalja je uputilo apel Evropskoj komisiji da produži važenje privremenih olakšica u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora (EES), zbog značajnih tehničkih i operativnih izazova koji su se pojavili tokom prvih meseci primene. Ova informacija je objavljena od strane briselskog Politika.
U zajedničkom pismu, koje je upućeno komesaru za unutrašnje poslove Magnusu Bruneru, zemlje poput Belgije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Malte, Holandije, Portugala i Švajcarske, ističu da su početni rezultati rada ovog sistema pokazali „značajne teškoće“ koje se ne smeju potceniti. Ove države su izrazile podršku novom sistemu, ali smatraju da je neophodno omogućiti članicama da nastave korišćenje mehanizma za vanredne situacije i nakon 6. septembra ove godine, kada je planirano njegovo ukidanje.
Mehanizam za vanredne situacije omogućava graničnim službama da u izuzetnim okolnostima privremeno obustave prikupljanje biometrijskih podataka, kao što su otisci prstiju i skeniranje lica. Ova mera je uvedena kako bi se izbegle velike gužve na graničnim prelazima, uz to da se nastavi registracija svih putnika koji ulaze i izlaze iz Šengenskog prostora.
U pismu, ministri su takođe zatražili pisane garancije Evropske komisije pre isteka aktuelnih fleksibilnih mera. Portparol Evropske komisije, Markus Lamert, izjavio je da Komisija pozdravlja posvećenost država članica da u potpunosti primene sistem EES i da sistematski registruju sve putnike izvan Evropske unije. On je naglasio da postojeća pravila već predviđaju određene fleksibilnosti, uključujući mogućnost privremene obustave prikupljanja biometrijskih podataka u vanrednim situacijama.
Lamert je dodao da Komisija ostaje u bliskom kontaktu sa državama koje se suočavaju sa poteškoćama na pojedinim graničnim prelazima, kako bi pružila potrebnu podršku. Ipak, Evropska komisija još uvek nije nagovestila planove o produženju važenja postojećih fleksibilnih mera nakon 6. septembra.
Ova situacija ukazuje na izazove s kojima se susreću evropske države prilikom implementacije novog sistema koji je zamišljen da poboljša bezbednost i efikasnost graničnih prelaza. Iako je ideja o prikupljanju biometrijskih podataka, kao što su otisci prstiju i skeniranje lica, od suštinskog značaja za upravljanje granicama, očigledno je da su potrebne dodatne prilagodbe i vremenski period za prelaz na ovaj sistem bez stvaranja gužvi i problema za putnike.
U svetlu ovih izazova, zajednički poziv devet evropskih zemalja može se smatrati važnim korakom ka nalaženju rešenja koja će omogućiti nesmetan prelazak granica. Takođe, pokazuje i potrebu za većom koordinacijom među državama članicama i Evropskom komisijom kako bi se osiguralo da novi sistem funkcioniše kako je predviđeno.
Ukoliko se ne postigne sporazum o produženju važenja privremenih olakšica, postoji rizik od povećanja gužvi na granicama, što bi moglo negativno uticati na putnike i turizam. Zbog toga je važno da se svi akteri uključe u razgovore i da se pronađu rešenja koja će omogućiti efikasan i siguran prolaz granicama, a da pri tome ne ugroze bezbednost.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na odgovor Evropske komisije na zahtev ovih zemalja, kao i na eventualne korake koje će preduzeti kako bi se osiguralo da novi sistem bude uspešno implementiran bez stvaranja dodatnih problema za putnike i granične službe.
