Ovog puta, vlasti u Crnoj Gori, predvođene ministrom za ljudska i manjinska prava Fatmirom Đekom, pripremaju inicijativu za uspostavljanje Dana sećanja na žrtve „genocida“ u Srebrenici. Ova inicijativa bi trebala da bude zvanično usvojena od strane Vlade Milojka Spajića. Ovaj potez nije bez kontroverzi, s obzirom na to da je Skupština Crne Gore 2021. godine usvojila rezoluciju kojom se osudila tragedija u Srebrenici i zabranilo njeno negiranje. U rezoluciji je navedeno da se dan 11. jul proglasi danom sećanja na žrtve, uz naglasak na to da je krivica za zločine individualna, a ne kolektivna.
U kontekstu ovog poteza, prof. Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine u Crnoj Gori, smatra da je ova inicijativa „zabijanje noža u leđa Srbiji“. On tvrdi da su strane agencije umesane u aktuelizaciju ovog pitanja, sa ciljem da se u Crnoj Gori ponovo uspostave stare podele i zavade. Nikolić izražava sumnju u motivaciju vlasti da neguju uspomene na Srebrenicu, naglašavajući da se zločini ne smiju zaboraviti, ali ukazuje na to da postoje i drugi, jednako tragični događaji koji zaslužuju pažnju, poput zločina u logoru „Lora“ kod Splita.
Pitanje se dodatno komplikuje kada lider Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, ukazuje na to da se Srebrenica ne može izdvojiti kao jedini slučaj genocida. On podseća na to da su majke Srebrenice preživele, dok su mnoge žrtve zločina u Jasenovcu ostale bez svojih majki. Danilović smatra da je priča o Srebrenici pokrenuta od strane međunarodnog faktora, naglašavajući da su mnoge druge žrtve, poput onih u Jasenovcu, zanemarene.
Nikolić dalje primećuje da neki zvaničnici u Podgorici i deo civilnog sektora provokativno deluju prema Srbiji, ignorišući istovremeno postavljanje spomen-ploče u Morinju koja nosi poruku o „velikosrpskoj agresiji“ na Hrvatsku. On predlaže da se na inicijativu o Srebrenici odgovori podsećanjem na druge zločine, poput „Oluje“, kao i na progon Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji. Ova izjava otvara pitanje zašto su žrtve koje su doživele progon i nasilje u tim događajima manje važne od žrtava Srebrenice.
Pored toga, većina učesnika u ovoj debati se slaže da je sećanje na sve žrtve rata važno, ali se razlike u pristupu i prioritizaciji ovih sećanja otvaraju razne tenzije. U ovom kontekstu, jasno je da se aktuelna inicijativa vlasti može smatrati pokušajem da se zadovolje međunarodni standardi, dok istovremeno izaziva unutrašnje podela i nesuglasice u društvu.
Ne može se zanemariti kontekst u kojem se ovaj potez dešava. Crna Gora je već suočena sa brojnim unutrašnjim problemima i napetostima, a ovakve inicijative mogu dodatno pogoršati situaciju. Mnogi smatraju da je potrebno fokusirati se na pomirenje i razumevanje, umesto na dodatno naglašavanje podela koje su prisutne u društvu.
Kao što se može primetiti, inicijativa za Dan sećanja na žrtve Srebrenice je izazvala različite reakcije i stavove. Dok jedni smatraju da je to neophodno zbog priznanja žrtava i osude zločina, drugi ga vide kao politički alat koji može dodatno polarizovati društvo. U svakom slučaju, važno je nastaviti razgovor o ovim temama i raditi na izgradnji zajedničkog razumevanja i pomirenja među svim građanima Crne Gore.
